Studentima kojima je potrebna (kao)pomoć

Sasvim na regularnoj osnovi na teme koje obrađujem na blogu, javljaju se studenti i studentkinje sa molbom za pomoć pri izradi eseja, seminarskih, diplomskih i drugih stručnih radova.

Gotovo svakom pružim pomoć i dam smernice. Mislim da niti jedan zahtev koji mi je upućen nije ostao bez odgovora (a kao što rekoh ima ih).

Ovim postom skrećem pažnju da pomoć ne podrazumeva da vam ja pišem radove; niti da kopirate moje ili ma čije druge postove. Studirate i učite kako biste upravljali oblastima ili procesima. To zahteva da mislite svojom glavom uz pomoć znanja koje više od decenije gurate u nju!

Svojim odnosom do akademskog usavršavanja manje_više definišete i svoj profesionalni profil!

Nemojte da je on tako tipičan za ove prostore: neoriginalan, prečicno orjentisan i lenj! Sebi na taj način ne činite uslugu! A ja vam u takvom odnosu do školovanja sigurno neću pomagati.

Odbijam!

Evo taze primera:

Prvi reply DDj -> Biće mi drago da pomognem ali molim Vas recite mi tačno po kom pitanju i na koji način. Dragana

… odgovor koleginice M.V -> Samo mi bar recite vase misljenje o odnosima sa javnoscu u danasnjem drustvu,kako vi na to gledate,ne trebaju definicije,vec je profesor trazio sami da napisemo nase misljenje na tu temu!

Drugi reply DDj -> Moje veoma detaljno mišljenje možete pronaći u nekoliko desetina postova na mom blogu.
Ovo što tražite je da vam napišem esej.
To nije pomoć.
Kada napravite svoju verziju eseja pošaljite mi ga pa možemo polemisati i biće mi drago da Vas dopunim ukoliko za to bude bilo potrebe. D

U očekivanju koleginičine verzije eseja o PR-u…

Vaša DDj

Komentari (16)
1-15-2011
23:05:07

Studiram fakultet na kome se jako često mogu sresti sa sličnim ili istim primerima. Nije da sam ja savršen student, ima predmeta koji me ,,ič“ ne interesuju pa se provlačim na svoje načine, toga je bilo i biće, ali generalno vlada taj ,,gotovanski“ pristup studijama. Upisaću menadžment jer ću, kad porastem, imati dosta novca, voziti lepa kola i ništa po ceo dan neću raditi. I za to nisu krivi studenti već sistem koji je dozvolio da uopšte na visokim mestima postoje takvi na koje će se mladi ugledati.
Šteta je što malo onih vidi primere koji se znoje po ceo dan, ustaju u 5am i krive kičmu i naprežu sinapse za svoj ugled.

1-15-2011
23:30:03

Eh, da.

Npr. ja živim svoje snove i divno mi je; ali, poslednjih 12 godina moj radni dan traje između 12 & 14 časova! Bez obzira da li je radni_neradni dan, praznik ili svetac.

Mi pravimo izbore. Sistem svakako može da nam pomogne u donošenju ispravnih odnosno pogrešnih odluka. Ali, mi odlučujemo.

Ako se ne varam ti si @Aleksandra putovala 10 sati da bi lično prisustvovala jednom edukativnom kursu? Čiji je to izbor? Dobar si primer.

1-16-2011
10:51:39

@Aleksandra,
ja sam od onih ludaka koji ne krive sistem – nego studenta.
Nekom ko ima 6 ili 10 godina može biti kriv sistem, ali neko ko ima 20 je već imao vremena da shvati da treba da MISLI, ako želi da postane akademski građanin.
I još jedna stvar koja mi u vašem postu bode oči: oni koji „ustaju u 5, krive kičmu, itd.“ ne treba to da rade „za svoj ugled“, nego ZA KONKRETNO ZNANJE.
To je ono što su sva ova deca promašila – ne učim ama baš ništa jer mi treba „papirić“, jer želim zvanje, jer smatram da ću imati veći ugled – učim jer me interesuje, jer želim da znam.
Konkretno znanje o nečemu je nešto što vam niko ne može oduzeti, i može da ima ogromnu cenu – a tek kasnije (kada već imate kvantum znanja) možete da ga „vrtite“ kako vas je volja, i da na osnovu bazičnih znanja napredujete dalje.
Na jednom predmetu na doktorskim studijama mog fakulteta, kada je došla jedna gđa sa drugog fakulteta da nam predaje, prvo je redom pitala – zašto smo tu.
Od jedne male učionice skoro pa pune ljudi, jedino sam ja jasno i razložno rekla – zato što me interesuje, i šta me to konkretno interesuje. Ostale razloge (vrhunski obrazovanih, ne balavih, vrlo vrednih ljudi) ne želite da čujete.
Kada Znanje bude imalo neki značaj (a ima, samo neki klinci ne znaju još), onda dragoj Gagi neće više stizati mailovi ovog tipa.
 
Gaga, hvala :).

1-16-2011
11:01:45

Nije to krivica studenta, već njihovih profesora. Retki su profesori koji svoje studente podstiču na razmišljanje i lični razvoj. Samo proverene definicije iz knjiga prolaze, mišljenje i stav nisu poželjni kod studenta. Meni su na jednom ispitu, doslovce, rekli – Koleginice, sve je to tačno, ali profesor to nije tako definisao u svojoj knjizi. A kada na to dodaš lenjost ljudi…. Jbg, takav nam je obrazovni sistem.

1-16-2011
11:56:12

Dragana svi su postali pomalo gotovani. Neka užasna lenjost se uvukla medju svet.
Sećam se jednog čoveka koji je hteo da mu pokažem kako da otvori svoj blog, Bilo smo na skype-u. Ja mu, verovala ili ne, par sati govorila, objašnjavala i ništa nije vredelo dok mu ja nisam sve odradila, nakon čega me je pitao a šta on sada da piše. Možeš zamisliti. Užas jedan.
Ovaj moj primer nije za poredjenje sa tvojim nego samo dokaz da su mnogi od nas postali gotovani pa čak i ona generacija koja je na neki način naučila raditi, ili je bar trebala :) Šta onda da očekujemo od mladih? Ko da im da primer?

1-16-2011
11:57:31

Evo predloga:
Uz svaki odgovor dodaj rečenicu:
Mogu da radim za Vas, da radim sa Vama, ali nikako ne mogu da radim umesto Vas!

1-16-2011
15:59:35

Hvala Gago što tako misliš. 
Nije mi bilo teško i opet ću ako bude bilo prilike, možda i dalje od toga otići ako treba :)
 
Pozdrav

1-17-2011
10:58:05

Sećam se kada sam radila jedan od prvih seminarskih na fakultetu – otišla sam na internet, prevodila sa engleskog, čitala razne izvore, iznosila svoja mišljenja – dakle sve ono što sam smatrala potpuno normalnim za pisanje jednog rada. Došla sam kod profesora, očekujući prepravke, međutim čovek me 10 minuta hvalio jer je užasno retko da ima tako dobar rad. Malo je reći da sam ostala šokirana jer sam smatrala da je apsolutno normalno da se tako piše rad. Kako su prolazile godine, kako sam radila u grupama sa raznim studentima tako sam shvatila da ja jesam retkost – n puta sam bila u situaciji da ja moram npr. celu prezentaciju ili debatu da pripremim jer niko iz grupe ne zna engleski, ne ume da pronađe ništa na internetu i ne zna kako da se snađe da pripremi bilo šta… Diplomski radovi se na nekim predmetima recikliraju godinama…  Ono što je meni najstrašnije je što će ti ljudi biti deo ove privrede, pa me interesuje koliko temeljno, kreativno i uspešno će pristupiti rešavanju mnogo ozbiljnijih problema od seminarskih i diplomskih radova…

1-17-2011
13:12:23

Tri stvari:
1. Primetio sam da stručne blogove kod nas prati dobar broj studenata, u glavnom završnih godina fakulteta. Jako mi je drago zbog toga jer to znači da su naši stručni blogovi pametni. Satisfakcija je ogromna!
2. Eseji, seminarski radovi, itd.. predstavljaju UBEDLJIVO najbolji način da se sa klasičnog bubalačkog sistema student preorjentiše na praksu i istraživanje. Ko voli da piše seminarske radove, to radi samostalno, detaljno i sa puno istraživanja može bez problema da bude i bloger, sutra temeljan radnik, itd..
3. Danas istražuješ zbog eseja, sutra zbog svog posla. Posao koji se dotiče interneta je takav da moraš stalno učiti.

1-19-2011
16:00:35

Žao mi je što su prolaz i/ili sama ocjena kao takva postali veći prioritet od samog znanja. Nije baš vesela situacija. Gdje su ambicije? Stvar je u nama samima. Što želimo u životu?
Hvala ti Gago što skrećeš pažnju i na ovaj problem (;

1-30-2011
02:37:29

Mi smo jedna lenja nacija, unistio nas socijalizam u tom smislu. Navikli smo naprosto da ne radimo nista. Drago mi je da je doslo vreme kada ce za tvoje greske i tvoj nerad Gaga da te „napljuje“ na blogu, time ce  biti skartirani svi oni koji bi lako da dodju do neke reputacije i autoriteta ili ce makar biti opameceni. Bogu hvala pa je sve manje leba bez motike, baba i striceva.
Kad smo kod obrazovnog sistema, Varagic je napisao zanimljiv post. Za one koji nisu procitali:
http://www.draganvaragic.com/weblog/index.php/3044/strategija-skolstva-smanjenje-casova-informatike-i-matematike/#more-3044

1-30-2011
20:14:18

Inače, koleginica se više nije javljala.

Pretpostavljam da je čitala post.

 

2-19-2011
23:31:03

Ja sam student (tek sam druga godina) ali mogu da kažem da većina nas radi te seminarske samo zato što je obavezan. Skoro se svi trude da završe seminarski što pre, nadju neku literaturu i prepišu sve, eventualno dolazi u obzir još jedan izvor. Neretka je situacija, da studenti naručuju seminarske preko interneta ili plate nekom. (zanimljiv mi je primer mog druga koji je platio 1000rsd da mu jedna devojka prevede neki rad, a ona „pametna“ prevela uz pomoć google translate, pa je dečko morao da plaća opet, strašno)
Bio sam u situaciji da su neki radili nešto umesto mene (u srednjoj školi), ali sam više puta bio na suprotnoj strani kada sam ja nekom nešto radio.
Ja mislim da treba svakom pomoći, ali ukoliko taj ni malo nije zainteresovan za to što treba da radi i ukoliko očekuje od mene da sve uradim umesto njega, u tom slučaju NE treba pomoći.

10-8-2011
19:06:53

Sistem je taj koji dovodi do demotivacije studenata, kada bi studenti znali da ce se nakon zavrsenog fakulteta zaposliti zbog svojih kvaifikacija, znanja i vrednog truda ucili bi i spremali ispite sa razumevanjem. Evo, vec 10-15 minuta pokusavam da se setim nekog iz mog okruzenja ko se zaposlio „bez veze“ i jedini primer je moja prijateljica koja se zaposlila u jednoj firni mesec dana probno-neplaceno, nakon mesec dana rekli su joj da ne zadovoljava njihove uslove, a ubrzo smo saznali da ta firma radi tako sto zaposljava po 3-4 radnika mesecno „probno“, naravno niko ne ostane i sledeci mesec stizu nove ovce za sisanje…
Zavrsila sam jedan fakultet,upisala i drugi,upisala i master i sada radim od meseca do meseca sta mi ko ponudi… Slala sam CV na sve moguce konkurse, i kad odem na razgovor vec vidim da ce“tatin mali“  sto se tapse po ramenu na hodniku dobiti posao.Slala sam CV i van konkursa, nadjem zanimljivu firnu pa na Linkedinu pronadjem kontakt, posaljem CV i ako se neko kojim slucajem seti da ogovori (sto je retkost,jer je, znate, mnogo tesko poslati mail- „hvlala na interesovanju, ali trenutno nemamo nista u ponudi, imacemo vas u vidu za neki sledeci konkurs“), uglavnom je problem sto nemam praxu u struci.. Onda sam slala molbe,motivaciona pisma oranizatorima raznih koferencija,seminara za besplatno prisustvovanje na njima, jer 10 hiljada minimum za kotizaciju nisam imala, slala sam isto tako i raznim kompanijama da sam spremna da volontiram… Retko ko me je udostojio odgovora,i to sto je stiglo bilo je uglavnom negativno…
Sada sam ljuta na mamu sto mi nije direktorka banke i na tatu sto nije ministar neki, ljuta sam na sebe sto ne mogu da zadignem suknju zarad radnog mesta, sto ne mogu da prihvatim ponudu od pre mesec dana od coveka koji mi je otvoreno rekao na ragovoru, stavljajuci ruku na moje koleno, „zaposlicu vas ja, nego, lepo vam stoje te pantalone, voleo bih da malo gricnem!“?
I tako, sad se pitam sto li sam sve ove godine ucila (zastarele programe i nepupotrebljive predmete), tolike pare na knjige i ostale propratne materijale dadoh, trebalo je to da bude investicija u buducnost, a ispostavilo se da sa diplomom mogu sargarepu kupiti samo (da nahranim magarca, tj. sebe).Seminarske sam pisala sa zadovoljstvom, ispite ucila sa razumevanjem, semirari su zavrsavali u nekoj fioci, a ispite sam padala jer nisam ispricala onako kako je tacno napisano u literaturi nego sam pricala svojim recima, navodeci primere iz praxe….
Sad sam upisla master, ispite dajem preko bubice,sve ispricam od reci do reci kako pise u knjizi, semarske kopiram sa neta, slihtam se profesorima i asistentima…
I znate li koga smatramo najuspesnijom osobom u nasem drustvu? Prijateljicu koja radi u kol-centru u jednoj banci… ona nam je olicenje uspesnosti…. Divna buducnost za sve nas koji smo iz srednje klase,bez kuma da nas pogura…