Da li znaš da vodiš – u patnji i u strasti?

Preplavljeni smo tekstovima o tome kako da preživimo COVID krizu i kako da obezbedimo opstanak svoje kompanije nakon što se kriza završi. Pametni svet izlistava osobine menadžera/lidera novog doba, onih koji će biti uspešni u novoj normalnosti. Nakon sabiranja i oduzimanja, izdvojila sam šest ključnih veština koje i sama smatram važnim za prevazilaženje krize (ove i svake druge), i to su:

1. Fleksibilnost
2. Elastičnost
3. Tolerantnost
4. Attention (pažnja)
5. Curiosity (radoznalost)
6. Analitičnost

Zanimljivo je da su upravo to i osobine koje krase empatičnog lidera (i osobu). Da li to znači da oni koji imaju sposobnost empatije imaju veće izglede za uspeh u krizi? Ne nužno, ali je zanimljivo da se ono što nas čini brižnim ljudskim bićima smatra i onim što će nas kao lidere učiniti uspešnim u turbulentim vremenima. Hajde da to malo istražimo…

Empatija – termin i naučne osnove

Reč „empatija“ potiče iz Antičkog Grčkog od reči  ἐμπάθεια (empateia) u kojoj „ἐν“ (en, srb. „u“) i „πάθος“ (pathos, strast ili patnja) mogu bukvalno biti prevedeni kao: „u patnji“ ili „u strasti“. Empatiju poslednjih decenija istražuju različite nauke od psihologije (razvojne, socijalne, psihopatologije), preko neuro nauka i bihevioralne ekonomije. Opsežna genetička istraživanja sprovedena u posldenje 3 decenije poput „Projekta ljudskog genoma“ (Human Genome Project), došla su do neverovatnih zaključaka potvrdivši da jedan gen (5-HTTLPR) određuje nizvo senzibiliteta osobe na emocije drugih ljudi. Takođe, danas znamo da bi to kako je ljudima oko nas moglo da bude svakome od nas važnije nego ikada, jer svi potičemo od Adama i Eve, kakva god da su naša teološka uverenja. Naime, naša najstarija poznata pretkinja je mitohondrijska Eva (mt EVE), a naš najstariji poznati muški predak (most recent comon ancestor) Y hromozomski Adam (Y-chromosomal Adam). Tako su genetičari potvrdili da je mamine, mame, mamina, mama, mame, mama… pa sve do kraja tvoja, moja i svakog živog čoveka na planeti jedan te isti ženski genetski izvor. Isto važi i za tate.

Ne verujem da je Knjiga Postanja imala baš ovakve izvore, ali zanimljivo je znati koliko smo i kako dugo svi, ama baš svi povezani. Genetičari su potvrdili i da sam ti slična 99,99%. Ne samo da smo nas dvoje toliko slični, već si isto toliko sličan sa svakom osobom na planeti, a sve naše genetske razlike su na nivou statističke greške. Ne samo da smo povezani sličnostima u dvostrukom heliksu, već smo i neurološki kodirani da osećamo i proživljavamo osećanja i životne (ne)daće bića koja nas okružuju. Baš negde u vreme kada je započet „Projekat ljudskog genoma“, u Parmi (Italija) 1990. godine potvrđeni su i „neuroni ogledala“ (mirror neurons) kojima je objašnjeno zašto nam kreće voda na usta kada neko sipa mineralnu vodu u svoju čašu, zašto bebe od nekoliko dana plaču sve u glas u porodilištu, zašto plačemo kada gledamo filmove (barem neki od nas), zašto se lakše i glasnije smejemo u nasmejanom društvu, te zašto učimo posmatranjem, a ne samo doživljajem i iskustvom. U našem umu se posmatranjem radnji i osećanja aktiviraju isti elektro i bio-hemijski procesi kao kada to sami radimo.

Slika smo i prilika jedni drugih. Možda je sada jasnije zbog čega je važno birati s kim provodimo vreme, čije ponašanje „upijamo“, te šta gledamo i čitamo. Psiholozi su još i zaključili da u nama postoji snažna želja za pomognemo drugima, takozvani pro-društveni motiv (pro social motiv). Mi jednostavno imamo neodoljivu unutrašnju potrebu da budemu uz druge i da im pomognemo, neki (mnogo) više neki manje. Da li, međutim, svi isto reagujemo na tuđu patnju, ili na tuđu sreću i zašto?

Pre i posle empatije

Kada govorimo o empatiji obično na umu imamo reakciju pojedinca na nečiju patnju. U zavisnosti od toga koliko aktivno učestvujemo u patnji drugoga, možemo na nju reagovati:

1. SaŽALJENJEM (Pity) – Ovo stanje podrazumeva osećaj tuge i nelagode zbog bola, poraza, patnje druge osobe i opisujem ga kroz rečenicu: Žao mi je što ti je teško.
2. SaOSEĆANJE (Symphaty) – Ovde je situacija malo drugačija, ne samo da žalimo već smo i zabrinuti zbog nedaće druge osobe. Da bismo sa nekim saosećali, ne moramo nužno proći kroz ono što ta osoba prolazi. Ilustrativna rečenica: Mogu samo da (za)mislim kako ti je.
3. SaPATNJA (Emphaty) – Ne samo da nam je žao i da saosećamo sa drugim bićem, u ovom stadijumu patimo sa tom osobom jer prepoznajemo njegova/njena osećanja i sapatimo sa njim/njom jer smo prošli kroz nešto slično. „Tačno znam kako ti je“ – jasno opisuje ovo stanje.
4. SaUČESTVOVANJE ili SuDELOVANJE (Creative Emphaty) – na kraju dolazimo i do stanja i osećanja kao reakcije na tuđu nedaću koje je ideal i vodi altruizmu, te heroizmu. Ne samo da osećamo, već svesno ulažemo napor da aktivno učestvujemo popravljajući stanje. Kako kaže moj prijatelj Dušan Gruičić u svojoj knjizi „Kreativna empatija“ – svesno i akcija su dve ključne reči koje opisuju kreativnu empatiju. Ukoliko kažem: Tačno znam kako ti je i imam ideju šta da uradimo, jasno ću opisati kreativnu empatiju.

? Trening: Provritite kroz glavu kako bi reagovao neko ko sažaljeva, saoseća, sapati i saučestvuje u nekim konkretnim nevoljama drugog ljudskog bića da vidite koliko možemo više u mnogim situacijam. Na primer, treninga radi, provrtitet kroz ciklus dete kojem treba lečenje, nezadovoljnog klijenta ili sopstvenog tinejdžera. Kako obično reagujete na njihove izazove i probleme? Možete li bolje? Možete li se više angažovati i kako? Da li sažaljevate, saosećate, sapatite ili saučestvujete u situaciji drugih bića?

Većina stane na saŽALJENJU; jedan mali deo se zabrine jer saOSEĆA; još manji deli osećanje i saPATI, a primeri onih koji suDELUJU u nečijem problemu aktivno unapređujući nevoljni položaj dragog (drugog) ljudskog bića je čista retkost. Uzmimo za primer nezadovoljnog klijenta, ili još bolje kolegu koji po ko zna koji put nije dobio unapređenje ili povišicu. Može nam ga biti žao – večiti mlađi referent. Možemo da brinemo za njega, u smislu da li će biti motivisan da radi (jer mi možda ne bismo), da li će odati tajne firme konkurenciji (i tako izgubiti i slobodu, ne samo povišicu). Možda smo i mi u toj firmi ili nekoj drugoj nekoliko puta bili preskakani, možda i dalje jesmo pa smo u stanju da delimo njegova osećanja i patimo sa njim. Možda mu to ništa ne pomogne, a možda možemo da se rasteglimo do njega – da osetimo, razmislimo, izanaliziramo, neosuđujući ga saslušamo šta ima da kaže i u pravo vreme, na pravi način kažemo mu pravi savet, damo mu predlog kako da reaguje ili prevaziđe taj nemili zastoj u karijeri. A možda ne osetimo ništa i ništa ne uradimo.

U tom slučaju bili bismo ambivalentni (niti nam je drago niti nam je teško što nije unapređen); možda bismo bili apatični (jednom rečju – baš nas briga za njega, nezainteresovani smo za njega i njegov problem). Možda bismo čak bili u stanju aleksitimie (eng. Alexitymia) – stanju potpune nesposobnosti da identifikujemo tuđa i/ili sopstvena osećanja. To može biti baš nezgodno.

Zašto je dobro da smo dobri [i empatični]

Različiti smo. Kakvi god da smo imamo dobar razlog da budemo dobri do drugih. Ukoliko smo nesebični dobri ljudi, razlog je jasan i očigledan. Ukoliko smo sebični, opet imamo dobar razlog da smo dobri i da o drugima brinemo i da sve činimo boljim. Pre svega stoga što koliko god da nama u našem malom mikro kosmosu ide dobro, od jedne tačke nam neće biti bolje od toga, možda nam postane i gore – ne nužno zbog nas samih već zbog toga što kako bi nam bilo dobro (koliko god je to moguće) i drugima mora biti dobro. Da bismo prodavali isto, sve bi moglo ostati isto. Da bismo prodavali više, bolje veći broj ljudi bi trebalo da živi bolje, da se oseća bolje, da može bolje i više. Kakvi god da smo – imamo razloga da drugima činimo dobro – zbog sebe, drugih, zbog sebe i drugih. Sve religije sveta to ističu kao ultimativno etičko načelo. Štaviše, 143 predstavnika najznačajnijih svetskih religija su na Skupštini svetskih religija 1993. godine usvojili „Zlatno pravilo“ kao zajedničko načelo.

Čini drugima što želiš sebi. – Zlatno pravilo.

Na sledećem linku pogledajte u kojim se sve filozofskim disciplinama i religijama, te na koji tačno način ljubav prema drugim ljudima postavlja kao imperativ postojanja svakog ljudskog bića.

Nedostatak empatije povezan je sa nekoliko zabrinjavajućih društevnih pojava poput netolerancije, nasilja i agresije. Takođe, neuvažavanje drugih kod većine ljudi vodi do kognitivne disonance – duševne disharmonije, jednog podmuklog unutrašnjeg raskola u kojem se kidamo između jake unutrašnje potrebe da budemo dobri do bližnjega svog i nedelovanja u skladu sa tom (svesnom ili podsvesnom) potrebom. To stanje vodi brojnim psihičkim tegobama, kao i psiho-somatskim, za više detalja pogledajte jedan moj raniji tekst na tu temu. Nedostatak empatije ili nereagovanje u skladu sa tim osećajem, međutim, najpovezaniji je sa nedostatkom samosvesti i takozvane auto kreativne empatije. Ukoliko smo sami u teskobnoj situaciji, živeći na različite načine lošije nego što zaslužujemo i možemo, radeći za ljude koje preziremo, živeći sa partnerima koje ne volimo – i niti smo svesni niti preduzimamo neku akciju da to promenimo, malo možemo učiniti za druge.

Kreativna empatija je svesni pokušaj da se druga osoba oslobodi patnje i bola, čime se stvara osnovni preduslov da ta osoba oseti olakšanje i sreću… ali naglasak je na svesnosti. – Dušan Gruičić, Kreativna empatija

Kako da budemo bolji (ljudi) i tako uspešniji u životu i poslu

Da bismo razumeli druge, moramo razumeti sebe. Da bismo upravljali drugima, moramo znati upravljati sobom. Ovo je moja definicija emocionalne inteligencije EQ. Emocionalno smo inteligentni ukoliko razumejući sebe, razumemo druge, te uspešno upravljajući sobom – svojim prioritetima, odlukama, vremenom, optimalno upravljamo vremenom i aktivnostima drugih ljudi. Samosvest nije samo u korenu emocionalne inteligencije, već je i preduslov empatije i uslov uslova (conditio sine qua non) kreativne empatije. Kako da spoznate sebe, ko ste, zašto radite to što radite, zašto ne radite nešto što bi trebalo; da li ste zadovoljni onim što jeste sada; kako se osećate u različitim situacijama i zašto; zašto govorite ono što govorite, mislite ono što mislite i odlučujete ono što odlučujete – pitanja su bez kojih nema napredka ni u poslu ni u životu. Tema „Mind your Mind“ kojom se kroz predavanja i radionice bavim obrađuje ova pitanja, a sjajni terapeuti poput Ksenije i Dušana koje sam pominjala na ovom blogu, vam mogu ozbiljno pomoći iz stručnog ugla i sa aspekta duhovnosti.

Ukoliko mislite da ste samosvesni, to je ok. Čak 95% ljudi to misli. Nakon ozbiljnih dubokih analiza, od njih 95% na kraju je istinski samosvesno 10 do 15%. Zašto? Pisaćemo o tome. Važna i velika tema. Veoma važna. Ukratko, imamo mrtve uglove. Kada sebe (tako) malo poznajemo, kako možemo razumeti i istinski upoznati druge ljude? Kako možemo napraviti dobar proizvod ili uslugu misleći da znamo šta drugi misle i šta im treba, kada ni o sebi pojma nemamo.

Da prođemo sada kroz određene veštine koje možemo utrenirati kako bismo bili bolji do drugih, te tako uspešniji i otporniji. To su veštine koje vode kreativnoj empatiji (Creative Emphaty – CREM) i veštine koje pomažu liderima nove normale i svakome od nas ko želi i bolje i više, za sebe i sve druge.

Attention (pažnja)

Slušajte druge, ali ono zapravo. Ne da čujete šta govore i da dok oni govore smišljate šta ćete im odgovoriti. Jednostavno slušajte kao da ništa ne treba da kažete nakon slušanja. To ja zovem slušanje. Kada tako slušate, moći ćete da vidite i da primetite sitne znakove, poruke između redova, emocije i skrivene poruke osobe. Naša pažnja je sve kraća i sve plića, znate li koliki je broj vas uopšte stigao do ovog dela teksta? Obićno je to nekih 10% svih vas. Kratko čitamo, kratko slušamo. Skraćeni smo, suženi i tako ne saznajemo, ne slušamo i ne učimo koliko bismo mogli. Kako da onda razumemo druge ili nešto popravimo i unapredimo.

Elastičnost

Kada smo pošteno saslušali osobu, sada se teglimo, doslovce rastežemo kroz svoje telo i biće do druge osobe da vidimo stvari iz njenog/njegovog ugla. Odigramo ulogu tako da zamislimo kako je toj osobi u tom momentu i onda se nepovređeni i neoštećeni vraćamo na svoje mesto. Neke zgodne igrice koje vam u ovome mogu pomoći izlistane su u postu „DOR“ formula uspeha, nedavno objavljenom na ovom blogu.

Fleksibilnost

Pošto smo videli, čuli i rasteglili se do perspektive druge osobe sada je važno da radimo i kažemo ono što je potrebno da bi stvari bile bolje, a ne ono zbog čega smo došli u kancelariju ucveljenog saradnika ili tužne ćerke. Fleksibilnost je naša sposobnost da prilagodimo teme i prioritete okolnostima te da kažemo prave stvari, ali u pravo vreme i na pravi način- ne onda kad mi hoćemo i kako mi hoćemo. Mnogi od nas za ovo nisu spremni.

Analitičnost

Da bismo preduzeli pravu akciju da drugome pomognemo, pa čak i da bismo ga razumeli moramo biti analitični – sposobni da promenimo perspektivu, da istražimo korenski uzrok problema (Root Cause) ne samo njegovu površnu manifestaciju, te da se zapitamo šta se desilo, zašto se to desilo i šta sad pošto se to desilo (Reflective model).

Radoznalost

Elastičnost, fleksibilnost, analitičnost pa čak i pažnja rezultat su radoznalosti. Ukoliko sa radošću ne želimo da se udubimo u nešto, nećemo se ni udubiti na adekvatan način. Radoznalost nam omogućava da pitamo prava i važna pitanja, da promenimo naše pretpostavke („aha i ovaj momak je ostavio, to je zato što je naivna i glupa“ ili „aha, opet je nezadovoljan [klijent], to je zato što je čangrizav i dosadno mu je u životu“) i tako naučimo više o osobi, problemu, temi, situaciji, svom poslu i svetu.

Tolerantnost

Naravno, verovanto većina nas smatra da je tolerantna. Verovatno većina greši, ali to nije tema. U ovom kontekstu tolerancija je da kada svedočimo muci dragog ljudskog bića koja je za nas banalna i za koju verujemo da nam se nikada ne bi dogodila jer mi nismo toliko „glupi“, „naivni“, nepažljivi“ kao tolerantna osoba treba da sa ozbiljnošću posmatramo i nevoljnu osobu i situaciju u kojoj se našla. Bez omalovažavanja, bez podsmevanja, bez vređanja. Možemo li to? Možeš li to? Ja svakodnevno treniram pažnju, elastičnost, fleksibilnost, analitičnost, radoznalost i toleranciju kako bih mogla i još ne mogu. Ali radim na tome i imam čemu da se nadam.

Ceo ovaj tekst se ipak bavio time kako da budemo dobri ljudi „u patnji“ drugih ljudi. Ali empatija znači da smo „u patnji“ i „u strasti“ drugih. Šta znači biti empatičan kada je nekome dobro i koliko sve u nama i oko nas, u životu i poslu tako može da dobije više smisla, te kako da na taj način kreiramo, inoviramo i napredujemo, tema je nastavka ovog posta. Do tada budite mi dobro i ostanite dobri. Radite dobro dobre stvari da vama i svima bude dobro. Dobro je zarazno, više nego virus :) Dobro je. Idemo dalje.

***

✻ Šta mislite, koliko ste samosvesni i koje od osobina uspešnog lidera nove normale posedujete? Mislite li da bi moglo bolje? Možete bukirati predavanje, radionicu ili kombinaciju na temu ovog teksta za sebe, svoju kompaniju ili događaj koji organizujete putem sledećeg linka. Tekst je izvod iz grupe mojih proizvoda „Mind your mind“. Kako da sebe i druge sagledate jasnije, zaključujete istinitije i donosite bolje odluke  – može se naučiti. Preko hiljadu ljudi i na stotine kompanija sa kojima sam do sada radila, potvrđuju da ima načina. Naravno, samo ako mislite da treba. Promislite o tome.