Case: Banca Intesa and a well-meaning citizen

Some web locations contained texts linked to the case of Vladimir Čučović and his initiative which was directed to Banca Intesa in Belgrade.

The on-line discussion and positioning of a ‘little man’ in front of a ‘big company’, with the ‘ever mighty’ citizen medium -> the Internet <- in the middle, was appealing enough for me to deal with.

Things, as usual, are not black and white.

Based on the information by the on-line sources writing about the event, as well as on the documented facts which I received as soon as yesterday (Sunday), I will try to explain three aspects of this case:

  • Banca Intesa’s attitude towards the security of its users and the protection of visual identity
  • Banca Intesa’s attitude towards a citizen’s initiative
  • most important to this blog -> the approach of the sector of corporate communications and the marketing sector of the Bank to an on-line reputational risk

1. Attitude of Banca Intesa towards its users’ security and…

  • 1.1. Action ->

In February, Banca Intesa received an on-line initiative by Mr Čučković presenting a complete solution for the visual and structural appearance of their web-site. Čučković mentioned later on the e-criminal portal that this well-meaning initiative was sent without any financial expectancy, i.e for free. The Bank’s official attitude, however, stated the following:

…not for free, as he said, but in replace to a ‘support’ to a project e-market in the value of 50 to 70 thousand RSD a month. As a proof, we are attaching both messages sent by the subject to the bank. After the consideration of the offer, we decided that it was not interesting for us and kindly thanked Mr Čučković.

  • 1.2. Reaction of the bank in Serbia ->

The Bank responded with the following e-mail:

Dear Sir,

We thank you for your suggestion.
At this moment, we have no interest in developing such Bank portals.

  • 1.3. Reaction of the Banca Intesa Sao Paolo Group ->

With regular on-line monitoring (some companies really do this), the Italian headquarters noticed the existence of this site and that it implied the activities of an official character, so they elaborated Group’s reaction to the office in Belgrade:

We noticed a content which can lead a visitor to a thought that this is one of bank’s official internet presentations. Due to the fact that the website contains the logo of Intesa Sao Paolo without our permission, in addition to the promotion of the services of e-banking, we hereby bring charges to the Department of defense against high tech criminal, part of the Ministry of Internal Affairs, since, besides the unauthorized use of the company’s logo, we consider the site prone to all kinds of misuse, such as phishing, blackmails, etc. in the future.

What’s very important to point out here is that financial institutions have a huge responsibility towards the protection of its users and their data, and no matter how relevant the risk is, in most number of cases it is treated under very strictly determined procedures. The reaction is instant -> the reaction is fast (you don’t say for banks!) -> the reaction is synchronized.

This is particularly significant when it comes to situations even close to phishing, a form of Internet fraud which has increased, on a global level, extensively.

Phishing is a way of attempting to acquire sensitive information such as usernames, passwords and credit card details by masquerading as a trustworthy entity in an electronic communication. Communications purporting to be from popular social web sites, auction sites, online payment processors or IT administrators are commonly used to lure the unsuspecting public. Phishing is typically carried out by e-mail orinstant messaging,[1] and it often directs users to enter details at a fake website whose look and feel are almost identical to the legitimate one. Phishing is an example of social engineering techniques used to fool users,[2] and exploits the poor usability of current web security technologies.[3] Attempts to deal with the growing number of reported phishing incidents include legislation, user training, public awareness, and technical security measures. – Wikipedia.

If a financial institution should react in any different way, we should definitely be worried.

In accordance to the procedures, the international process against Mr Čučković was initiated.

2. The attitude of Banca Intesa towards a citizen’s initiative

  • 2.1. Action of the Bank ->

We thanked the subject via e-mail. All further communication was to be done by ways of official investigation structures.

  • 2.2. Reaction of Čučković ->

When sending the official attitude of Intesa, Maja Kolar, director of corporate communications of this institution, further explained this relation:

After being informed that we initiated arbitrage and after the Ministry of Internal Affairs had contacted him, Mr Čučković sent a letter to the bank demanding to speak to some of the officials. As per his demand, he received a call from a colleague from the Department of management of users’ satisfaction. In this phone call, Mr Čučković insisted that the arbitrage be dismissed or he would ‘adress the media’. The colleague informed him that the arbitrage had been instructed by the head office of the groupation and hence could not be stopped, since this was not in accordance to the Group’s policy.

  • 2.3. Reaction of the community ->

Čučković described the incident on the portal e-crime and a few days later this was announced on Istok’s blog titled: ‘ Catastrophic PR of Banca Intesa Belgrade’. In addition, links related to this event were posted on Twitter, Facebook, and finally on GlobalVoices. A strong on-line reaction was a result of empathy by the internet users, but also of a very based impression that banks were truly too rigorous, slow and institutions oriented to a one-way communication. Just enough motives for everyone (including me) ‘to take sides’ on this man who had a good intention and an interesting initiative not asking almost anything in return and who eventually, because of this, became a subject of local and international investigation.

In comments on the post by Istok Pavlović, other users, shocked by the story, shared their negative experiences with this bank with the visitors of the blog, as well as WITH THE ENTIRE WORLD, ONCE AND FOR ALL. Among others, the owner of a company called Madnet showed his discontent, signing his name:

Nenad Orlic on August 14th, 2010, 7:43 pm

The bank in question seems to know nothing about normal communication. A week or two ago, one of our employees administered a request for a credit. He was rejected and after politely asking them for a reason, he received the following answer: ‘the company you are working for is in blockage or has not payed its taxes’. Naturally, he expressed his concern to everybody in the firm. If this were true, no questions asked, but our company has not once been blocked in the ten years of existence, let alone not payed taxes. The bank received a letter of protest, but to this day we have not received any reply.

In this manner, as a consequence of inarticulate systematic on-line communication procedures, the bank was promoted on the Internet (read -> browsers) in a very bad way, which even if it was not too harmful for them, most certainly didn’t do them any good.

Huge issue: In practice, in most of the cases direct contact and two-way communication solves all the misunderstandings. In the end, compromise is the option which makes all the participants of a negotiation winners… smaller or bigger, but winners. This is not the only and most certainly the last initiative which will be processed officially and without the perception of dialogue and giving meaning to the ‘small’, ‘ordinary’ people. We have the Internet now- so there are no more ‘small’ and ‘big'; What’s more- there are no ‘local’ and ‘global’ conversations. There are no ‘local’ and ‘global’ markets, either -> Markets are a conversation, if we want to reflect on the first thesis by ClueTrain. Bad or reckless conversation by a company with no matter who (or how important that person is) ‘can become global at any moment‘.

Markets really are a conversation- this should be noted and all business and conversational procedures should be (re)set accordingly.

In connection to this topic, I sincerely recommend the companies to read the post by Dragan Varagić, titled: Systematic building of relations and trust on the Internet.

3. Attitude of the Sector of corporate communications and marketing of Banca Intesa towards an on-line reputational risk

  • 3.1. Action by DDj ->

I contacted Maja Kolar on Sunday around noon via Facebook message:

DDj FB mail:

Dear colleague,

On various web locations there is a case of Mr Čučković and the initiative he addressed to your bank, as well as the reaction you had to this initiative.

You can find more details on:
as well as on:

I ask for your quick reply and opinion on this topic, given that I intend to write a post on the blog on citizens’ initiative, reactions of the on-line community and, in the end, the bank, the subject of this entire story.

If you have questions concerning any details you can contact me on 0659300ddj.


  • 3.2. Reaction of the director of communications of the bank ->

Less than an hour later (note that the day was Sunday) I got my reply, as well as the relevant documents from Intesa, but also a call from Maja. In her written statement she said the following:

‘there are certain things you cannot trade and negotiate with. In the case of a bank, this is client security when using the bank’s services, be them transactions on-line, on an ATM or in a branch office.’

Still, what us active bloggers aiming for credibility in the community have to be seriously worried about is this sentence by Maja Kolar:

Thank you for your post. I am pleasantly surprised that any of the bloggers interested in this topic ask for the bank’s side of the story before forming their attitude.

I had to ask myself a question here- was the Serbian blogosphere becoming the same as the Serbian (off-line) mass media: a one-way directed arena?

We can all learn something from this:

  • Us (bloggers) -> since blogging is the informal, personal, but yet significant form of activism. Situations are rarely black and white. If we seek relevance, we have to use as relevant information as possible.
  • Citizens dealing with some sort of injustice -> because we are all similar on-line. The channels are open to a point of no return and everyone has a chance.
  • Companies -> when we talk about the Internet, we talk about people. People are not merely consumers and buyers… they are also the media, employees, stock holders… who knows what else! The time of systematic approach to on-line conversation has long started…

Regards, DDj.

Komentari (75)

“Zbog činjenice da je na sajtu bez dozvole postavljen logotip Intesa Sanpaolo, te da se na sajtu promovišu usluge elektronskog bankarstva Banke”

Ovo može biti ključni uzrok Intezine (re)akcije, ako je na sajtu zaista bio postavljen neki sadržaj koji je naslućivao brend banke, što se vidi po screen shotu. Možda je Čučković samo želeo da što bolje prezentuje svoju ideju kada je poslao svoj mail tako što je na sajt stavio neki primer, ali je time, na neki način, napravio grešku u koracima.

Mada opet mislim da su mogli ljubazno da ga zamole da sadržaj ukoloni i da dogovore sa njim preuzimanje domena, iako su odbili ponudu za finansiranje projekta. Jer je ponuda bila da za uzvrat “pogledaju” projekat a ne da ga “podrže”, barem tako piše “druga strana” :)

Sve u svemu, odličan tekst. Mada je trebao da ga objavi neko drugi i na nekom drugom mestu, recimo na zvaničnom ;))


Ne bih se slozio da je blogosfera jednosmerna kao srpska medijska scena jer da je htela Maja je mogla da ostavi komentar i na istokovom blogu. I to je ta kljucna razlika koju nemamo kao mogucnost u drugim medijima. Ok, mozda bi je neko i napao ali sam siguran da bi veliki deo ljudi procitao sta je napisala i video da stvari nisu crno bele, kao sto i ti kazes. Vecina od nas, koji smo pogledali Istokov blog, nije isao na taj sajt. Kada sam danas otisao video sam da ima samo poziv na razumevanje. A ja sam joj isto poslao mail i ona mi je odmah odgovorila da je problem sa zloupotrebom logoa i da nije bas sve tako kako je Istok napisao. Sve u svemu dobro je da si ovo napisala i da cujemo drugu stranu price. Lose je sto to nije uradila sama Banka, a mogli su da nadju nacina. Ovako ispada da to zavisi od tvoje dobre volje i politike bloga kog vodis.


Lepo sklopljeno i pogadja u srz problema – oni ne samo da su ga tuzili, nego im je to sasvim normalno i OK da ga tuze bez ikakvog kontakta i molbe da ukloni tu stranu…
Dakle, ovde nije problem u PRu, nego u stavu te kompanije. Meni je to, iskreno, potpuna katastrofa. Zvuci kao “ma sad ces ti mali misu da vidis sta cemo da ti napravimo” (mada se verovatno niko nije ni iznervirao toliko da izjavi tako nesto, nego je proces verovatno automatizovan i to im je verovatno 1 od 100 tuzbi tog dana).

Usudicu se da ih uporedim sa Microsoft-om – oni su isto tako postali ogromni i bili grubijani a proizvod im je bio prosecan – i onda su se korisnici pobunili i tu negde su nastali virusi…
Sad im dzaba i sto su napravili sjajan Windows 7 – lose percepcije se nisu oslobodili… a ni virusa…

Savetujem madam Kolar da procita “6 sesira za razmisljanje” Edvarda de Bona i pre te brze i sinhronizovane akcije njene kolege i ona isto tako brzo i sinhronizovano pokusaju da stave neki od drugih sesira na glavu i da tek onda delaju.
I savetujem da se ne poziva na procedure – to je osnovni pokazatelj odbrambenog stava i lose organizacione kulture te kompanije. Ako ne valja procedura – pa promeni je, pobogu. Ne placa te kompanija da samo pratis procedure – to moze i racunar bez tebe.
Krajnje dobronamerno ovo mislim – uopste me ne zanima sto je ovo Intesa. Mogla je da bude i kompanija za koju radim ili bilo koja druga – svejedno je. To jednostavno nije fer. Niti razumno.



Zalosno je sto pojedini sluzbenici ove ali i svih drugih banaka imaju taj glupavi stav kao da je banka njihova pa nece/ne mogu/ ne zele i sve tako da ucine svetom klijentu koji je tu zbog svojih problema ( najcesce krediti) ali i zbog mnogih drugih poslovnih i privatnih aktivnosti.
Takvi slubenici znaju da naruse dugogodisnji ugled institucije. Ne retko to rade i top menadzeri koji ne znaju svoj posao( da, da, ima i takvih, pogotovo kad je web u pitanju, a jos i vise u komunikacijama i kriznim situacijama)…
Posle tvog posta imam sasvim drugaciji stav prema Intezi, nego posle Istokovog posta. Sada je on pozitivniji ma kako drugi ljudi bili nezadovoljni ili inferiorni.
Banka Inteza mi deluje najozbiljnije od svih drugih banaka, a ovaj primer sa g.Cukovicem ima odlican case i za Intesu i za druge. Ali i za nas blogere koji bi ipak trebali da imamo relevantne cinjenice pre objavljivanja odredjenog posta.
Gago, zaista verujem da bi Banka Intesa trebala da se pokaze u pravom svom svetlu i da poput VIP otvori i da benefite jer jedan ovakav post s tvoje strane definitvno nema cenu?!


Ova priča pokazuje pravu “sivu” (ni crnu, ni belu) karakteristiku realne komunikacije:

– G. Čučković izgleda nije baš sve uradio onako kako je tvrdio (iz Inteze tvrde da je ipak tražio pare, što je logično), i kao što je Miloš rekao on je napravio grešku u koracima da iz Banke pomisle da pravi Phishing sajt.

– Banka je svakako pokazala da sistem veoma kvalitetne komunikacije direktora komunikacija nije automatski prenosiv i na sve zaposlene, što bi moglo da znači da bi im godilo malo (ili malo više) internih obuka za komunikaciju zaposlenih, da ne dobijaju pritužbe za rogobatno ponašanje.

– I svakako bi mogli malo više da se posvete učenju online konverzacije.

Inače, na žalost je činjenica da većina blogera retko u svojim pisanijima uzima u obzir mišljenje druge strane (kada se neko napada zbog nečega, argumentovano ili ne), i nadam se da će ovaj tekst zamisliti sve one blogere koji pretenduju da ih smatraju ozbiljnim u kreiranju bloga.


Gago, sve pohvale za tvoju ažurnost u ovom slučaju, i prikazu i druge strane u ovome, uz jednu konstataciju, uz sve pohvale Maji Kolar, a to je: njen razgovor sa tobom, nedeljom, je ipak privatna stvar, i mislim da je potrebno da Banca Intesa iznese svoj stav na zvaničan način. Ovako, opet ostaje prostora za različita tumačenja :)


Pitam se da sam na poziciji Maje Kolar, da li bih ( MPR-ovi) imala/li vremena da odgovaram/ju na pitanja blogera ? U Srbiji ih ima, “samo” nekoliko hiljada!
Pa dobro, odgovorila bih najuticajnijima.
Uostalom, sto bih se uznemirava oko “blogerske prasine”, kad su mediji mirni.
Svako cudo za tri dana.
Ma, ne ide se svaki dan na promotivno putovanje u New York !


Možda je blogosfera jednostrana, ali zato ako se dokaže brzo prihvati i izvini se, ima jako mnogo primera gde su neki kritikovani brendovi na tviteru i drugim društvenim medijima zapravo dobrim kriznim menadžmentom zapravo zadobili poene posle drame.

I dalje se ne objašnjava jedan ceo korak koji fali. Tvoj tekst veoma dobro razlaže stvari i ne dovodi u pitanje ni jedan detalj… Korak koji fali je

“Vidite gospodine Čučiloviću, mi nismo zainteresovani za vaš domen i projekat, ali po našim pravilima vi niste ovlašćeni da koristite domene i grafike naše banke, za takve stvari se pokreće pravni postupak, najlepše vas molimo da uklonite sve što ste postavili”

Ako odbije, onda pravni postupak. Ovako:

1) predložio
2) odbijen

3) tužen
4) izašao u javnost

Meni je logično i stajem na njegovu stranu i dalje.

1) predložio
2) odbijen
2.5) zamoljen da ukloni postojeći sadržaj
2.6) odbio da ukloni sadržaj
3) tužen
4) izašao u javnost

E onda bi sve ovo iza čega Banka stoji bilo na mestu.


Dokle god mislim da je njegov potez bio neobično detinjast, amaterski i bizaran; oni su to podigli na previsoki nivo i stavili ga pred svršen čin. Sigurno je postojao drugi način da se ovo reši. Obe strane su ispale neobaveštene o osnovnim stvarima.

I još sam ja dobro prošla kad je Societe Generale htela da mi naplati 100 € za troškove održavanja kartice koju mi nikad nisu isporučili. Ajme..


Da li mislite da je Google trebao da kontaktira Herit Shah koji je registrovao ili možda Kodak da pregovara sa izvesnim gospodinom koji se zove Alexander Gundul koje registrovao

Kompromis… Da li ste svesni da ovakvih slučajeva ima na desetine u svetu i sve ih je više.

Iako postoje institucije koje ovakve stvari rešavaju, stavovi koji vode u pravcu pregovora i kompromisa, a ne institucionalno rešavanje problema, su doveli do toga da ovo postane jedan od najunosnijih poslova na svetu koji gospodinu Čučkoviću i njemu sličnima predstavlja odličan izvor zarade bez puno truda.


Ovde je u stvari u pitanju tipično domaće ponašanje. Ako je neko jak i velik onda je odmah i zao. Neću nikako da branim niti jednu banku, ali da ja napravim kiosk, okačim logo MC DONALDS i poašljem im poruku da dođu da pogledaju, pa ako im se svidi mogu i neku kintu da mi daju, da li bi mogao išta drugo da očekujem osim tužbe za zloupotrebu logotipa (iako nisam počeo da prodajem leskovačke pljeke u tom objektu)?

Ljudi misle da je internet nešto apstraktno i da tu mogu da rade šta god žele i da im se ništa ne sme zameriti? Objaviti nešto na internetu je isto kao i objaviti to u novinama, na TVu ili isto to uraditi u stvarnosti (kao pomenuti mc Donalds… kako god se pisalo to).

I opet, nikako ne želim da branim banku, ali ako neko napravi sajt, pa na njega stavi logo banke, pa onda i link za LOGIN na elektronsko poslovanje (i sve to bez dozvole), to je u svakoj normalnoj zemlji krivično delo, pa makar kao PHISHING u pokušaju.

Žao mi je što je čovek upao u nevolje, verovatno nije ni pretpostavljao šta će da mu se desi, ali i da je napravio McDonalds kiosk ne bi bolje prošao :)



Kao što si napomenula, blogovanje lični čin. Nije bila Istokova obaveza da kontaktira Intezu, već je Inteza trebala sama da ga kontaktira i ponudi objašnjenje. Činjenica i da je koleginica Kolar je reagovala tek na tvoje pismo i, predpostavljam, da Istok nikad ne bi dobio odgovor od nje.

Kao što ti voliš da kažeš: Bavite se internetom da se ne bi bavili vama.

Vratimo se na slučaj.

Intesa, a i eIntesa nikako ne mogu da pripadnu Banca Intesa, jer su genericki pojmovi. Da li je sajt koji je Čučković bio fišing ili ne ili barem smrdeo (fishy), ne možemo da utvrdimo, jer je sadržaj uklonjen. Da bi imali punu sliku, morali bi da znamo pun sadržaj dopisa.

Jedno je ako Čučković kaže: evo domena, evo kako to može da izgleda, domen je vaš ako pročitate predlog za saradnju, a u predlogu piše da on njima napravi, održava, mazi i pazi za dotičnu sumu. Drugo je ako kaže da će im ustupiti domen ako mu budu plaćali mesečno.

Ja sam uz ovo prvo, jer, sem ako Čučković ne laže, piše: “Koliko košta domen?
Mi želimo da sarađujemo sa Vama i spremni smo da poklonimo domen Naša želja je samo da pogledate u prilogu predlog za povećanje konkurentnosti MSP sektora.”

Moramo da znamo i pun odgovor Banke. Sramota je da Banka pošalje ovako štur odgovor. Problem ne bi nastao da je odgovor bio:

Pročitali smo predlog. Razmotrili ga. Nažalost, ne uklapa se u trenutnu strategiju onlaj nastupa Banke. Pošto se na nalazi logo Banke, molimo Vas da uklonite sadržaj kako ne bi došlo do zbunjivanja klijenata banke i time učinili krivično delo. Za domen nismo zainteresovani, zadržite ga, uz napomenu da ga ne smete koristiti na način koji bi ga povezao sa Bankom.

Čučković bi verovatno skinuo sajt i pustio domen da iscuri.

Koliko su u Intezi vešti u onlajn nastupu i koliko im je stalo do bezbednosti korisnika govori dovoljno da je arbitraža usledila tek nakon što je centrala banke naišla na domen (dakle ne Intesa Beograd) i što traži od korisnika da koriste eBanking kroz IE uz ActiveX komponente.


1. Dobro da je neki postupak, makar bio delimično istinit, pokrenuo akciju i nagnao banku na reakciju. Posle ovog će morati da shvate da se u današnje vreme mora svakodnevno i svuda štiti i graditi reputacija. A ako su u bankama imalo pametni, shvatiće koji imidž imaju i da je taj imidž kreiran u kontaktu klijenata sa osobljem.

2. I bloger i twiteraši bi iz ovog trebali izvesti pouku da ne daju ‘olako’ pažnju svakome i svačemu i da cene svoju moć.

Na ovom slučaju može se napraviti case-study za studente kako treba da se odvija PR, aspekti u modernom vremenu itd.


Vidim da mi je ovde repostovan jedan odgovor, pa da se i ovde javim. Glavni problem ovog slučaja je (ne)komunikacija. Oni su odmah mogli da mu kažu da postavljanje bilo kakvog sajta sa materijalom njihove firme a van njihovog zahteva neprihvatljiv, što je svakako i logično.

Pre par godina ja sam u firmi imao ‘analogni’ slučaj (suprotno od ‘digitialni’): u firmu je ušetao čovek koji sa odštampanim reklamnim materijalom (šibice, i na znam šta još) sa logoom i podacima moje firme. Kada mi je kolega preneo informaciju, ja sam odmah reagovao tako što sam pozvao dotičnog i pitao ga odakle mu materijali, koliko je čega štampao i odakle mu dozvola za to. Mislim da mu je vrlo bio jasan moj stav po tom pitanju. Nisam mu rekao, “trenutno nećemo ništa da štampamo” a posle ga tužio za (zlo)upotrebu logoa.

Inače, ne mislim da je u ovom slučaju kolega koji je ponudio usluge Intesa-i najsrećnije sve uradio ali to je već druga priča…


I pored sve crno-belo-sivo price, meni se ovaj genericki odgovor uopste ne dopada. Neodoljivo me podseca na cuvenu frazu kako se “sa teroristima ne pregovara”, ali i pored najbolje volje ne vidim smisao u tako tvrdom stavu, osim ako je Banku naprosto bas briga za to sta par (desetina ili sad vec stotina) njenih klijenata ima da kaze o celoj stvari. Zar nije logicno da se pokusa sa spustanjem lopte, i nekakvim dogovorom, pogotovo sto su sanse da preko arbitraze dobiju ovaj domen minimalne. Najjeftinije i resenje koje bi ja ocekivao od odgovorne banke je da pokusa prvo da se dogovori vansudski za neku razumnu sumu bez mnogo talasanja, pa tek ako to propadne da krene da preti tuzbama.


Malo cu da raširim temu.

Imamo slučaj je neka osoba, korisnik interneta, oštećen od strane neke (velike, moćne) institucije. Internet zajednica se vrlo brzo motiviše i bez dovoljno podataka, stvara se određeno mišljenje o instituciji, skoro uvek loše. Čak i da je institucija najispravnija, broj ljutih, besnih korisnika raste, raste i mržnja koja je usmerena ka instituciji. Ubrzo se javljaju pozivi na linč. Ukoliko je mržnja usmerena ka pojedincu, posledice mogu da budu tragične.

Na sreću, ovde nemamo ekstreman razvoj događaja, ali je vrlo moguć i već su se slični fenomeni javili u drugim zemljama, a kod nas je poznat pokušaj bojkota IPS knjižara. Sa manje ili više efekata, ovi slučajevi će biti sve češći i institucije će morati pažljivo da planiraju svoj nastup, ne samo onlajn, već i komunikaciju licem u lice.


Ne znam da li sam dobro shvatio, ali radi se o dva odvojena događaja koji su se desili nevezano. Prvo je Čučković ponudio banci saradnju ili šta već i oni su mu odgovorili da nisu zainteresovani. Case closed.

Zatim je neka druga sluba te banke i to u centrali, nekako na internetu naišla na sajt na tom domenu i sajt prepoznala kao neovlašćeno korišćenje znaka i imena banke koji potencijalno mogu da dovedu do ozbiljnih zloupoterba kao što je phishing pa je reagovala kako je reagovala.

Da li je banka mogla da postupi fleksibilnije? Mogla je. Ali, zašto je taj domen i sajt uopšte bio aktivan ako je pokušaj uspostavljanja saradnje sa bankom propao jer je banka saradnju odbila?

Taj sajt je imao nekakvu funkciju dok su trajali pregovori, ali kada su ni završeni, on više nije mogao imati tu istu svrhu koju predstavlja Čučković.

Ko me zna, zna da imam vrlo loše mišljenje o banci Inteza i to naročito zbog njihovog nekorektnog odnosa prema klijentima, ali j au ovomslučaju nemogu tek tako da ih napadnem. skloniji sam dapoverujem da j eČučković u stvari hteo da zaradi na celoj stvari pa mu ideja nije prošla.

Sklon sam da uvek podržim svakoga ko se obruši na bilo koga ko domene registruje samo sa namerom da ih preprodaje.


Slažem se sa Ivanom da u proceduri Banke fali jedan bitan korak i to onaj koji se odnosi na kvalitetniju komunikaciju sa osobom koja im se obrati recimo za saradnju (kao u ovom slučaju). Može ta procedura i bez tog koraka, ali rizikuje se reakcija koje smo svedoci. A možda je taj korak ispušten jer su u pitanju ustv. dve odvojene procedure, kako je Predrag to lepo konstatovao – jedna, koju je sprovela lokalna banka i druga, koju je sprovela centrala…

Ono što Banci definitivno fali je jedna cela procedura koja se odnosi na online monitoring i reakciju na pojavu određenih informacija u vezi s Bankom. Reakcija Maje Kolar na Gagin upit je za svaku pohvalu, ali njena reakcija na Istokov post je za svaku kritiku. Upravo zato što nikakva reakcija nije ni postojala, čime je propušteno i pravo mesto i pravi trenutak za to. Sam post je bio vrlo prisutan na društvenim mrežama, pa ga nije bilo teško uočiti, što samo potvrđuje odsustvo sistemskog pristupa online medijima.



Hvala što si na svom blogu posvetila pažnju ovoj temi i to na način koji slučaj rasvetljava sa svih strana i na kraju postavlja prava pitanja svim akterima u sporu. Pošto si u svom tekstu iznela veći deo zvaničnih stavova banke koje sam ti dostavila, ja bih htela ovom prilikom da odgovorim na nekoliko pitanja koje su postavili posetioci bloga i pružim još par dodatnih informacija koje bi možda mogle da doprinesu boljem razumevanju naših postupaka i celokupne situacije.

Šta je potencijalno najgori ishod procesa arbitraže po gospodina Čučkovića?

Trošak procesa arbitraže u celosti snosi ona stana koja je proces pokrenula. Ukoliko proces bude rešen u korist Intese Sanpaolo, gospodin Čučković će morati da nam ustupi domen eintesa. Nikakvih drugih troškova niti pravnih posledica neće imati. Pokušavam da razumem zbog čega je u toj meri revoltiran kad sve što rizikuje jeste da izgubi pravo na domen, naročito ako je iskren kada tvrdi da je hteo da nam ga ustupi besplatno?!

Zašto mu nismo poslali pismo obaveštenja pre nego što smo inicirali arbitražu?

Htela bih da razumete da su u slučaju banke, naročito one koja ima visoko razvijenu uslugu elektronskog bankarstva, ulozi zaista veliki. Pri tom mislim na poverenje stotine hiljada klijenata i potencijalnu štetu koja se meri milionima (uz svo uvažavanje, mislim da poređenje sa logotipom na kutiji šibica nije najadekvatnije).

Od trenutka kada se uoči postojanje sajta koji bi mogao da predstavlja potencijalnu opasnost, stručne službe na nivou grupacije odlučuju da li da šalju pismo obaveštenja o potrebi uklanjanja sajta, što iziskuje izvesno vreme, ili da po automatizmu iniciraju arbitražu. Ako se ima u vidu da je Čučković ne samo registrovao domen eintesa, već i kreirao internet stranu na koju je neovlašćeno stavio logotip grupacije, kao i sadržaj koji može da navede na pomisao da se radi o zvaničnoj internet prezentaciji banke, dileme onda nema.

Hajde da postavimo pitanje ovako: da vi upravljate hiljadama milijardi evra tuđeg novca, i to ne u jednoj već u 40 zemalja sa različitim stepenom razvijenosti internet okruženja i različitom lokalnom regulativom, kako biste vrednovali stepen rizika? Da li biste kada naiđete na takav sajt prvo slali dopis sa molbom da se sajt ukloni i onda čekali odgovor ili biste reagovali odmah u nastojanju da predupredite bilo kakav pokušaj zloupotrebe? Šta je manje zlo: vrlo efikasan arbitražni postupak sa potencijalnim ishodom da ta strana izgubi pravo na domen ili potencijalna milionska šteta? Ko uostalom na sebe može da preuzme rizik odluke da se prvo dve nedelje pregovara, a potom pokreće pravni postupak.

Na kraju, koliko je zaista dobronameran gospodin Čučković?

U međuvremenu Čučković je registrovao i domen Isto tako, analizom sadržaja objavljenih na internetu, pa verujem i vama jednako dostupnog, zaključujem da ovo nije prvi domen koji je Čučković registrovao, pa pokušao da proda, već ko zna koji po redu. Jedno je biti sentimentalno bolećiv prema običnom građaninu koji je bez znanja registrovao sajt eintesa jer mu se firma tako zove i na tom sajtu promoviše nešto što nema veze sa uslugom banke. Ovo što Čučković radi je nešto sasvim drugo i čini mi se da postoji i engleski termin za tako nešto – cybersquatting.

Stojim vam na raspolaganju za sve dodatne informacije i pojašnjenja.

S poštovanjem,

Maja Kolar
direktor Sektora za marketing i komunikacije
Banca Intesa Beograd


Vrlo je dobro da se neko relevantan is Banca Intesa-e uključio u ovo i dobro je da banka shvata da na neki način treba da reaguje. Moja analogija sa analognim primerom jeste adekvaktna za sledeće pitanje: kako to da neko čiiji je posao internet pristup reaguje kad neko odštampa logo firme na kutiji šibica bez dozvole, a banka čiji je posao da čuva milijarde tuđih para ne reaguje kada joj neko prezentuje domen koji sadrži reč iz imena i prezentaciju sa njenim logoom. Da je tada ispravno reagovano, sada mi ne bi bili ovde, zar ne? Čini mi se da i dalje ne shvatate gde je greška nastala.


Kao što sam komentarisao na Istokovom blogu, tako ću i ovde ostaviti par rečenica.

Mislim da je previše “nesmotreno” davati komentare koji se tiču arbitraže i svega ostalog što prati ovaj slučaj. Javnost jednostavno, do sada, nije bila upoznata sa najbitnijim “kockicama” (poput sadržaja ponude o kojoj je inicijator pisao).

Naravno, onaj ko poznaje funkcionisanje kompanija, institucija i slično, morao bi da ima razumevanja za određene poteze koje, kao što je rečeno, moraju povlačiti jer imaju odgovornost prema svojim korisnicima. Imao sam i to zadovoljstvo da upoznam dotičnog gospodina koji je, verujem ipak, dobronamerno pokrenuo inicijativu. Iz tih uglova gledano, priča oko arbitraže i ostalog je u velikoj meri opravdana, nema previše mesta za druge instrumente.

Ja bih samo voleo da dobijem odgovor na jedno, jedino pitanje:

Da li je onaj odgovor od dve (hladne) učtive rečenice, nakon razmatranja predloga, najbolji koji je inicijator mogao dobiti?


Meni je cela ta slika na Istokovom blogu bila nekako suviše jednostavna, kao loš scenario, pa me ne čude novi momenti (a verujem da ih ima još). Inače, dugo godina sam klijent pomenute banke, i do sada sam uglavnom bio zadovoljan uslugama i komunikacijom, pa mi se nekako nisu uklapali u tu programiranu sliku o “velikom zlom vuku”…

Ipak – tu vrstu kratkovide arogancije (koja je im se pripisuje) sam kao i svi često sretao na raznim mestima, tako da ceo ovaj slučaj daje dosta materijala za razmišljanje. Meni je ključna reč koja se nameće “odgovornost”. Svi koji učestvuju u komunikaciji su ODGOVORNI na neki način, i nebi trebalo da prebrzo stvaraju krute stavove samo na osnovu ličnog “osećaja” ili intuicije. Činjenice, proverljive informacije, dobro promišljanje… U suštini – isti kriterijum važi i za blogere i za velike korporacije: ne možete stvarati kredibilne stavove naprečac, i bez čvrste osnove.


Ko je u pravu, ko u “krivu”, nisam zainteresovana da se udubljujem.
Ceo slučaj želim da posmatram iz ugla struke Odnosa s javnošću.
Konkretno, javnošću zvane blogosfera.
Utemeljivači Public Relations s početka 20 v. nisu ni sanjali da će postojati Internet, pa time ni javnost naziva društveni mediji, blogeri, gradjansko novinarstvo, kao ni ” tamo neki brauzeri koji će nam pokazati nečiji Page rank”.
Međutim, kako živimo u 21. i kako je odavno zašiveo ebanking, tako već duži period postoji i ePR.
Sektor za komunikacije Banke Intesa nema opravdanje što ovaj segment javnosti ignoriše. Mislim da im profesija nalaže da s vremena na vreme ukucaju na Googlu kljucne reci svoje kuće i još poneku trenutno aktuelnu, a sa njima u vezi, pa bi po Page ranku videli šta im je ćiniti.
Napisi u društvenim medijima o slučaju Čučković-Intesa je prava onlajn krizna situacija.
Krizni PR, je krizni, bilo on u klasičnim ili društvenim medijima.
Alati su isti, samo se akteri razlikuju.
Umesto novinara pozovu se blogeri.
Pa pogleda se Page Rank.
Ova situacija mi je jos jedan odgovor na temu iz kolumne Zorana Stanojevica”Bara bez krokodila”


Stvarno se može lepo videti namera g. Čučkovića i ako se na Google-u otkuca njegovo prezime i “prodaja domena”.


Očigledno je nečiji krizni PR u krizi. ;)


Poštovana Dragana,

Za svaku pohvalu je to što ste kontaktirali Banku Intesa i što su vam odgovorili.
Ja zvanični odgovor od Banke Intesa i dalje čekam.
Nije korektno to što ste postavili samo deo
Zašto niste postavili ceo Screenshot?
U tom delu koji niste postavili lepo se vidi ‘Napomena:…’


Vlado, daj na uvid originalni sadržaj, a još bolje i pravi tekst ponude koji si slao Intsi, pa da sudimo :)


Ja i dalje nisam ubedjen…
Mislim, kapiram da mozda na nivou cele kompanije imate cyber sluzbu koja reaguje kad naleti na bilo kakav pokusaj phishinga ili bilo kojeg drugog nacina prevare, ali koliko poznajem taj svet, sigurno prvi korak nije tuzba. (i koliko znam, te sluzbe rade u okviru medjunarodnih organizacija koje se bore protiv phishinga i imaju mehanizme za proveru sajtova – a kontam da ovaj nije bas za “red light”, slanje ljudi u maskama na kuci itd)

I ma koliko da je taj neki sud efikasan, siguran sam da ne moze to biti efikasnije, a ni efektivnije od telefonskog ili email kontakta (jer, podseticu, on je vas vec kontaktirao – nije neki djuture sajt u pitanju). A posto ste rekli da to sinhronizovano radite, ne mozete sad ni reci da niste znali da ce on biti tuzen.

i gde su PR, komunikacije i marketing otisli ako nekome iz te branse nije jasno zasto je neko revoltiran kad dobije sudski poziv? mislio sam da samo advokati tako razmisljaju… i eventualno sudije.

dupli #fail za sada – jedan za nepoznavanje kako online svet funkcionise i katastrofalnu reakciju na Cuckovicevu inicijativu/ponudu/stagod da je, a drugi za plitko razmisljanje, ocigledno pogresno shvatanje sustine problema i realno los pokusaj da se izvucete upotrebom velikih brojeva i krupnih reci u vasem obracanju ovde…


Poštovana gospođo Kolar,

Dovoljno je samo da me pozovete i kažete Vlado povlačimo arbitražu i domen je vaš, kao i domen koji sam registrovao na nagovor posetioca sajta
Svaka strana ima svoju priču, ja iza moje stojim i zbog toga sam reagovao burno.
Domen nisam imao nameru da prodam već da poklonim kao što je pisalo u emailu.
Moja jedina želja je bila da pogledate predlog NVO za povećanje konkurentnosti MSP sektora.
Nije sve u novcu, za dobre ideje novca uvek ima.
Projekat je realizovan i 01.09.2010. godine će biti predstavljen MSP sektoru.

Srdačan pozdrav,

Vlado Čučković


UDRP arbitraža nije tuža niti sudski proces. Neke kompanije registruju sve moguće varijacije domena unapred, kako bi izbegle ovakve situacije. Neke pak kasnije svoje pravo traže kroz malo duži proces arbitraže.
Pogledaj koliko toga ima samo za intesu


@Vlada Čučković: fotografija primljena iz Banke je bez ikakve modifikacije objavljena u postu.



Nije prikazana cela strana.
Pošto sam na blogu ostavio otvoreni poziv gospođi Kolar nije korektno da više komentarišem.


Evo da se oglasim kao krivac za “raspaljivanje” ovog slučaja u javnost.

Veoma je važno da se g. Čučković javno izjasni šta je zaista tražio od Intese.

Na sajtu je rekao da je od njih tražio samo da PROČITAJU JEDAN TEKST, a ne bilo kakve pare ili finansiranje njegovog projekta. U tom slučaju ne može se baš govoriti o ucenjivanju (dotična osoba je mogla da odgovori “pročitali smo tekst i nismo zainteresovani a sad nam dajte domen, hvala”)

Ukoliko je Čučković tražio od Intese nešto više – lovu, ulazak u posao, šta god, u tom slučaju je izmanipulisao i mene i ostatak javnosti koji sam zarazio tekstom na blogu. U tom slučaju napisaću tekst sa javnim izvinjenjem Intesi. Iako me tretiraju kao poslednju stoku kao malog privrednika, njihovog klijenta, to zaista nije imalo uticaja na moju motivaciju da napišem tekst, i ja ću stati na njihovu stranu ako se pokaže da je Čučković napisao neistine. Tekst sam napisao revoltiran idejom da veliki sistem kreće na malog pojedinca koji ništa loše nije mislio (tako je bar napisao u tekstu)

Inače – možda je trebalo da napišem ovo na svom blogu – mislim da je predlog g. Čučkovića bio krajnje uzaludan, ako je mislio da će Intesa tek tako da prihvati neki njegov projekat za mala i srednja preduzeća. To se ne dešava osim u naučno fantastičnim filmovima, predlog je potpuno detinjast, i prosto mi je neverovatno da može da ga ponudi neko ko iole zna kako funkcioniše Intesa i Srbija i dilovi i talovi. Osim ako se iza ovog predloga njega nije krila neka dublja podmukla namera, da je računao sa tim da će ga odbiti. U tom slučaju je uspeo da izmanipuliše i mene i ostatak javnosti.

Dakle, molim g. Čučkovića da se oglasi, kako bih znao na čiju stranu da stanem u ovom slučaju.


Poštovana Majo,
Od onog trenutka kad je Istok objavio priču, a onda se ona pojavila i na Global Voices (na više jezika), za Intezu je prestalo biti važno ko je upravu. Pojavio se negativni publicitet i Vi se loše nosite sa tim. Izgleda da Inteza ima sistemski problem komunikacije sa klijentima.

Vi niste ni pročitali moj prvi komentar. Banka koja svoj eBanking radi samo kroz IE i koristi ActiveX kontrole, nema pravo da priča kako brine o bezbednosti. Banka koja promeni način obračuna zaduženja kreditnih kartica, a ne obavesti klijenta, nego on to sazna u vrlo neprijatnom trenutku, 9000km od Bgd-a, nema pravo da priča kako brine o korisnicima.

Ne zove se PR PR za džabe. PR treba da stvara odnos, a odnosi između dve jedinke retko kad su razumni, vec se zasnivaju na emocijama. Emocije srba prema Banci su vrlo negativne. Štura, nepravovremena i svađalačka reakcija samo potpomaže tu negativnu reakciju.


Nažalost, moram da dodam i da sve ono što je PR Banke Intesa pričao na 1. pr pro financial day u Sarajevu, nije našlo primenu u ovom slučaju,13114.html


Rekao sam da neću da se oglašavam do odgovora banke Intesa ali gospodin Pavlović zaslužuje odgovor. Sve što sam napisao na sajtu je istina.
Tražio sam samo da PROČITAJU tekst NVO podrške MSP sektoru koji se odnosi na razvoj elektronskog poslovanja u Srbiji. Znači tih 10 dolara uloga za kupovinu domena je bilo bačeno sa ciljem da PROČITAJU nešto za šta verujem da je Srbiji potrebno.
Priznajem, naivano sam i detinjasto postupio. Znam kako stvari u Srbiji funkcionišu ali sam mislio da Intesa kao strana banka ima više sluha.
Moja namera je bila iskrena tada a iskrena je i sada.


Da li je ovo dobar ili loš PR to je stvar ukusa. Neko bi rekao da je ovo baš pravi način kako se treba obračunavati sa mešetarima internet domenima i pozdravio bi ovakav postupak banke Inteze.

Dragan Varagić je domišljato upotrebio Google da utvrdi da Čučković već ima neka slična mešetarenja u svojoj radnoj biografiji i tako razrešio dilemu, bar kod mene.


Gospodine Supuroviću,

Prodaje Hrvatske nije bilo mešetarenje već medijska provokacija za najavu novog ciklusa regionalnog TV reality show-a Postanite predsednik.

Vezano za vašu dilemu, imao sam dobre namere, otišlo je u pogrešnom pravcu i ovo treba prekinuti.
Želim da se arbitraža povuče iz principa i da pošaljemo jednu poruku razumevanja.
Više se po pitanju domena neću oglašavati.


Od kada poznajem Vladu, a ima tome mnogo godina, znao sam da ce da napravi nesto veliko na domacem internetu :)


@Dragan Varagić, sve dok blogeri ne postanu gradjanski novinari neće sigurno uzimati u obzir drugu stranu, kao što osnove novinarstva nalažu.
Sto se tiče postupka Banke, tamo neki pojedinac može sebi da dozvoli svašta, (ne ulazim sad u analizu njegovih postupaka) tako velika korporacija ne sme. Slažem se sa Ivanom Ćosićem da fali jedan korak, i to upravo taj da se neko upozori ili makar obavesti i glupo je skrivati se iza procedura i jos gluplje ne znati sta se o tako velikoj firmi pise na internetu. Da Gaga nije koleginici dojavila, kada bi Maja Kolar saznala za celu pricu? A kada bi reagovala? Krizni PR – o

Objasnjenje Maje Kolar dato u komentaru je razlozno i osvetljava slucaj s druge strane. Ali ima jednu veliku manu – mnogo je okasnelo. i golub pismonosa bi stigao pre.



a nisam hteo da pišem ništa. Banka Intesa mi je dva puta proknjižila jednu istu transakciju platnom karticom. Trebalo mi je 2 sata telefonskih razgovora da saznam da je u pitanju njihova greška. Odmah da napomenem, NIKADA ne sme da se desi ovakav slučaj. Ja sam po razmišljanju Banca Intesa treba da pokrenem slučaj protiv nji h i CC sistema i da im zabranim rad? Možda sam i treba da uradim baš to.


Blogeri ne moraju da budu nepristrasni. Suština pisanja bloga je da se izrazi svoj stav. Nepristrasnost i objektivnost se postiže stalnom interakcijom blogera, kojom se, nužno, izražavaju i različita viđenja.


Niko ne mora ništa, i svako može svašta, ali onda si niko i ništa i svašta nešto.
Ukoliko želis da budeš “neko i nešto” onda mora da postoji i “method to your madness”.


Članak na Draganinom blogu, bez sumnje, verodostojno slika ovu priču. Zašto? Zato što je, imala to na umu ili ne, DDj koristila najbitnije novinarske alatke spremajući tekst za blog! Ovde imamo, u meri koja je profesionalno poželjna u pressu, odgovore na ona „čuvena“ „novinarsko-policijska“ pitanja: ko, kad, gde kako, zašto…i imamo skoro sve strane koje su akteri događaja. Nedostaje samo pitanje Istoku zašto nije prvo kontaktirao Intesu (nebitno šta bi i da li bi išta rekao o tome, govorim o formi).No, pošto iz njegovog članka i komentara to može jasno da se nasluti, možemo da računamo da to nije neophodno i da ovaj post „može u štampu“.

Ovakve priče najčešće nisu za blogere ukoliko nemaju vremena ni volje da učine sve što bi uradio korektan novinar koji bi dobio zadatak da piše na ovu temu ili im se učini da je to nepotrebno.
Jesu ukoliko nekome i nije stalo ili propusti da osvetli sve uglove po kojima se „odvijala radnja“ (i to je sasvim u redu, ako bloger igra na kartu popularnosti na uštrb temeljitosti), ali onda ne treba postavljati pitanje zašto Blogolandija ima tanak uticaj. Ima ga između ostalog i zato jer je preozbiljno i netačno shvatila da je blog potpuno subjektivna, mada žestoko javna stvar. Jeste, možemo pisati šta nas volja (u granicama zakona), ali koga će to zanimati i o kakvoj ćemo svojoj blogerskoj reputaciji „pričati unucima?“

Nešto drugo je možda još zanimljivije: da li će sva ova dvodnevna „furtutma“ išta promeniti? Ne, ništa ili malo toga. Bar u Blogolandiji. Pojednostavljeno crno-belo blogovanje uz nekoliko kadrova borbe Davida i Golijata uvek su za publiku atraktivniji od komplikovane višestrane istine. (Ne mislim da Istok plovi tim vodama. I kroz pitanja koja naknano poziva vidljiva je želja da bude korektan u prikazu ovog „case.“)

Pouku bi svakako trebalo da izvuče ekipa iz Intese, ali moguće je da ni tu, bar za sad, ništa neće da se promeni. Veliki sistemi su, po logici sopstvene težine i moći, skloni da previde da mali više nisu baš u pelenama.

Dakle ukratko i još jednom: postoje teme koje traže novinarski pristup i korišćenje novinarskih zanatskih pravila. Ma koliko mi o sebi mislili kao o pametnim vlasnicima istine koji mogu samo da sednu za kompjuter i prenesu u fajl svoje mišljenje, takav pristup treba sačuvati za događaje u kojima nema kontraverzi.


@Dragan Radović: hvala na ovom komentaru.



Ivica Đorđević on August 17th, 2010, 11:02 am

Poštovani učesnici diskusije,

Kako Maja Kolar nije u mogućnosti do večeras da odgovori na postavljena pitanja, u nastavku Vam stavljam na uvid sadržaj dva dopisa koja je gospodin Čučković istovremeno uputio banci. Skrećem Vam pažnju na dopis 100225_Intesa.doc, strana 3, pasus pod naslovom “Vaša podrška”.



Ivica Đorđević
Sektor za marketing i komunikacije
Banca Intesa


Banka je ragovala OK. Nema zavitlavanja kad je bezbednost para i podataka u pitanju, makar i u najavi.

Prica, medjutim, ukazuje na neke druge aspekte kojih moramo biti svesni.
Jos kako ima globalnih i lokalnih igraca u svemu, pa i u internet komunikaciji.

Uspesna i sustinska komunikacija izmedju pojedinaca i gigasistema je utopija.
Kao masku, odnosno nekakav interfejs, postavljaju PR sluzbe ali od toga tesko da ima vajde. Specificna tezina strana u moci, parama, interesima jednostavno je prevelika da bi komunikacija mogla da bude ravnopravna.

Nemojmo se zavaravati kada se ovako nesto dogodi izmadju dva sistema, oni sednu pa se dogovaraju ali “mali mish” definitivno mora dobro da pazi na pravila, inace mu nema pomoci.

Pojedinac nije u poziciji da trazi kontakt sa visim decision makerom jer su procedure tako pravljene da se oni time ne zamajavaju. Komunikacaja ide preko nizerangiranih sluzbi, duznih iskljucivo da sprovode politiku kompanije i stite njen interes (ponekad cak i pre zakona, mada se to nece nigde reci). Oni nisu ovlasceni za empatiju, dogovaranje i razumevanje!

Ovo je jedna od posledica zivljenja u velikom, modernom svetu.
Zato, kad stavimo prste na tastaturu da promovisemo moderne, mocne i bogate i razvijene
treba razmisliti da li smo spremni da progutamo i gorku pilulu depersonalizacije i predjemo PiaRsonalizaciju.


> Ono što međutim sve nas aktivne blogere koji streme ka dostizanju kredibiliteta u zajednici mora da zabrine je rečenica koleginice Kolar.

Pa dobro Vam je odgovorila. A šta je tu Vama zabrinjavajuće? Danas svi bloguju, i “bloger” nije ni zvanična kategorija niti profesija. Kredibilitet se zaslužuje.


Da li Vlado moze da okaci screen shot kako je sajt izgledao pre i posle odgovora Intese da nisu zainteresovani? Ili zip arhivu html-a i slika u oba slucaja?

Ako ne onda kada je dodat link ka eberza i zvanicni logo Grupe?


Jedno je napraviti blog, i stvaiti skrinšot na njega kao dokaz svojoj tezi, ali potpuno drugo je staviti samo deo skrinšota, i time sve nas OBMANUTI.

Ovo drugo – obmana – je, u najmanju ruku, nemoralno.

Ceo skrinšot, sa najbitnijom rečenicom:

Čak se i na vašem skrinšotu vidi mogučnost skrolovanja nadole, za brat-bratu 100 pixela.

Sramotno ponašanje, pogotovo banke, koja ne zaslužuje više ni sekunde na ovom tržištu.


Na osnovu otkrivanja novih okolnosti ovog slučja, stičem utisak da Čučković verovatno iz nehata jeste načinio prekršaje za koje će verovatno odgovarati. To je njegov deo bremena.

A da vidimo Vaš deo bremena…. Pitam Draganu, da li smatraš TI ili bilo ko iz BI da je Čučković hteo da sajt eIntesa koristi za Phishing ili bilo kakvu drugu vrstu PREVARE, ili UCENE ili je to samo uradio u kontekstu realnijeg prikaza portala? Šta bi odgovorila na isto ovo pitanje da te pita Sudija?

Neko ko ima ime, prezime, telefon, email adresu, lice, ideju, komunikaciju s Vama – teško da je slučaj za “Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pri Ministrastvu unutrašnjih poslova”.


Vladimire, a kako bi ti protumačio pred sudijom to da neko, kada je banka vec odbila ponudu za saradnju i dalje koristi domen koji je registrovao za svrhu te saradnje i to jos na njega naknadno stavi dodatne sadrzaje koje je preuzeo sa sajta banke, koristeci njeno ime i znak?


Predraže, ne branim ja Čučkovića, samo želim da se iznivelišu odgovornosti i reakcije.

U pravu si za deo istine koji se tiče redosleda radnji u smislu postavljanja na server sadržaja zaštićenih kopirajtom.

Ja samo smatram da je BI preterano burno reagovala (srazmerno realnoj opasnosti po banku, da ne pominjemo publicitet), a da je Čučković ispao naivan očekujući saradnju i nakon odbijanja banke.

Malo mi pretenciozno zvuče i objašnjenja Dragane kada navodi opasnosti po banku: Phishing i sl. Rukovodeći se tom logikom, onda svaki bokser treba da izvadi dozvolu za nošenje ruku jer može nekoga udariti, programer treba da izvadi atest da nije opasan po mrežne sisteme, a Čučkovića momentalno treba predati “Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pri Ministrastvu unutrašnjih poslova”.

Mislim da su obe strane pamanetnije nakon ovog slučaja, i da bi donele drugačije odluke da sada mogu.


Veliki “thumbs up” za komentar Dragana Radovica, mislim da je to veoma vazan aspekt ovog dogadjaja.

Zaista, postoje teme koje apsolutno zahtevaju opreznost, objektivnost, celovitost u prenosenju informacija, a ne samo iznosenje sopstvenog stava. Pitanje je da li smo kao ljudi skloni nagadjanju ili zelimo da baratamo cinjenicama.

Neko rece “gradjanski novinari” – to je upravo to, postoje neka pravila u novinarstvu koja nisu tu bez razloga, ona obezbedjuju standard izvestavanja i informisanja javnosti. Dobar bloger je takodje onaj koji drzi odredjeni standard u informisanju javnosti. Tako garantuje citaocima da ne izmislja, da barata cinjenicama i da ih postuje, jer oni ce sutra to prepricavati dalje, graditi stavove na osnovu njegovih dobro obavestenih stavova.

Naravno da oni o kojima se pise treba stalno da prate sta se pise i da pravovremeno reaguju. Ipak, to ne daje za pravo blogerima da izjednacavaju mogucnost za reakciju u komentarima sa trazenjem druge strane price.


Blogeri nisu novinari i od njih se ne može očekivati da se tako ponašaju.

Ako se neko tako ponaša, sjajno, ali to će ipak pre biti izuzetak, nego pravilo.


@Predrag Supurovic

Kažu da izuzeci nisu tu samo da potvrde pravilo – ponekad su nagoveštaj novog pravila!
Ima jedno “pravilo” koje odlično ide uz članak DDj i komentare: Činjenice su svete, a komentar slobodan!
Sloboda, i to velika je u komentarisanju, činjenice su te koje traže malo istraživanja.
A ja, prateći tvoj blog, vidim da komentare zasnivaš na činjenicama, dakle kao i mnogi blogeri postupaš upravo na način koji garantuje najviše verodostojnosti i kvalitet u komentarisanju. Da li ću se složiti sa komentarom ili ne, to je jedno, ali poštujem kad vidim da svoj temelj komentar ima u činjenicama.
I na mnogo blogova je tako!


Nisam uspeo da procitam sve komentare ali imam potrebu da se zapitam kako se stvorila ovakva blogerska hajka oko ovog slucaja.

Sa jedne strane diskutujete o jednosmernoj ili dvosmernoj blogerskoj komunikaciji sto je skroz ok, a sa druge strane tema je potez neke internacionalne organizacije izazvan pojavom tog nekog sajta na webu.

Da se razumemo, nevazno je je li u pitanju banka Intesa ili banka Dibeza ili sta vec … Ako je vec dvosmerno pozitivno, onda pogledajte problem i iz drugog ugla, drugog smera. Sve sto su njihovi pravnici i uprava uradili jeste da su preduzeli sve redovne akcije u borbi protiv potencijalne opasnosti po klijente, bogastvo i renome banke. Kao kad preti poplava pa ljudi preduzmu sve korake iz redovne borbe protiv poplave, isto skroz.

E sad to sto su njihovi ljudi koji rade u Odnosima sa javnoscu amateri i ili ne znaju ili nece da se dublje pozabave problemom to je druga stvar.

Zamislite da je taj sajt zaista ugrozio bezbednost makar ijednog klijenta banke, a da oni nisu pravovremeno reagovali? E onda bi trebalo da se organizuje linc na njih. Koliko vas ima neke pare u toj banci? S druge strane ako je gospodin, kako bese Cuckovic, nevin onda ce najmanji problem biti da to i dokaze; evo mogu mu ja preporuciti vrlo dobrog advokata, cak dva. Zato ljudi moji i postoji zakon, samo se zapitajte koliko se dnevno tuzbi podnese razlicitim instancama sudstva u Srbiji bilo parnicnih bilo privrednih. Mnogi od tuzenih su u sustini nevini ali su opet tuzeni. Pa se pitam zasto ste se bas okomili na ovu organizaciju i ovaj slucaj, nekako dobijam utisak da je ovo vise neciji licni ili necim drugim izazvan nemir.

U svakom slucaju poenta moja je da se mora odvojiti PR od upravljanja organizacijom i bezbednoscu podataka.



Phishing je najveci internet kriminal danas – Banka je sasvim ispravno reagovala.

Vecina internet korisnika pronalazi web stranice ukucavanjem reci u Google pretrazivac. Zamislite kada bi dosao na tako lepo i gotovo resenje koje kaze – “provera racuna – kliknite ovde, samo upisite vi podatke….


Da li je Banca Intesa ikad registrovala rec “eintesa” kao trademark?
– Verovatno ne, jer bi bilo logično da je onda registrovala i taj domen.

Biće da se neko od glavešina u Intesi uplašio da mu uber-glavešina ne zameri što se u Banci koja raspolaže “hiljadama milijardi evra” baš eto niko nije setio ovog jednostavnog i sjajnog koncepta skracivanja imena banke na netu, pa je uzviknuo “PHISHING!!!” i time skrenuo pažnju sa ove činjenice.

Sad stvarno ne mogu da kopam, a ne znam ni da li je takav podatak javan.. Koliko Banca Intesa godišnje uloži u marketing? Milione evra.. I za sve te pare niko da se seti jednostavnog “eintesa” za sve ove godine!

Katastrofalna greška g. Čučkovića je bila puštanje u javnost sajta na tom domenu, a o upotrebi logo-a banke na istom tom domenu neću ni da govorim. Time je sebi izbio SVE adute…

Sa druge strane po mom mišljenju tu nema govora o cybersqatting-u, jer nedostaju oba od 2 glavne karakteristike sajberskvotinga.
– g. Čučković nije registrovao domen koji je zaštićeni trade-mark
– obzirom da je besplatno ponudio domen, nije imao nameru da profitira od prodaje domena banci

Posle svega ostao mi je losh “filing” a to je kažu danas glavna fora kod prodaje. Ne znam da li je google translate dobro obavio posao kad je “intesa” preveo sa “understanding”.. Prema onome što sam pročitao izgleda da nije.

Da li je sve na svetu što u sebi sadrži reč “intesa” u vlasništvu Banca Intesa?
– Nadam se da ne


ako sam dobro razumeo, taj logo je od starta bio vidljiv, tj. jeste sluzio prezentovanju ideje iz email-a. zapanjujuce je da se banka istog trenutka, umesto uljudnog izraza zahvalnosti, nije osvrnula i eksplicitno opomenula cuckovica da se to ne sme i da rizikuje tuzbu; niko od nas, korisnika bilo kojih bankarskih ili drugih usluga nije u obavezi da potanko razume ili zna politiku neke banke ili bankarske grupacije i cemu onda uopste sluze sluzbenici takvih banaka – da sacekuju iza coska? covek im se od pocetka predstavio i ostavio svoje kontakte i cak i da je zagazio u nedozvoljenu vodu, banka je otpocetka imala manevarski prostor za upozorenje. zar je bio problem da banka potrosi nekoliko dinara na telefonski poziv upozorenja!? ovo jeste prilicno skandalozan razvoj i kaubojsko ponasanje od strane banke – sada, nakon sto ga nisu upozorili ali jesu tuzili, setili su se da bi valjalo da se cuje i njihova prica. da nisu sedeli na usima, ova prica verovatno ne bi ni eskalirala do medjunarodne arbitraze, a kamo li bila opravdavana brigom za korisnike.


@markoting: “Zamislite da je taj sajt zaista ugrozio bezbednost makar ijednog klijenta banke, a da oni nisu pravovremeno reagovali?”

ma hajde! iz detalja se uopste ne vidi da li je za logo bio nakacen bilo kakav link ka bilo cemu, kamo li ka nekom money processor-u, ili da ga je cuckovic na bilo koji nacin ciljano ili neciljano zloupotrebio. ovo sto se vidi iz screen shot-a bi veoma lako mogla biti staticna slika koja ne radi bas nista. druga je prica ako intessa zaista ima dokaze da je na osnovu njenog imena ili na osnovu funkcionisanja sajta cuckovic nesto zaradio ili cinio napore da nesto zaradi bez njihove dozvole – to bi zaista bio jasan osnov za gonjenje i/ili tuzbu, medjutim, covek im se prvo javio. drago mi je sto je direktorka intese reagovala nakon samo sat vremena nakon draganinog poziva i to u nedelju, ali sta je radila sve ono vreme dok prica nije dospela u javnost, sta je radila svo ono vreme po ovom pitanju, kada je uz mnogo manje bukebilo moguce iskontrolisati stetu za racun svih strana – i za racun svoje kuce,i za racun korisnika o cijoj bezbednosti naknadno iznosi zabrinutost, pa i za racun cuckovica?

opet kazem, ako se cuckovic de facto bavio phishingom – go intesa, do him! ali nista, bas nista od otkrivene prepiske ne upucuje na to, sem sto se u inicijalnom clanku koketira sa idejom da, eto, banka nije imala kud i da nije bas tako crno-belo. istokov clanak na njegovom blogu je po meni ipak blizi istini, cak i sa naknadnim uracunavanjem nijansi sive u celu pricu.


Rista je u pravu.

Hvala bogu pa je Inteza pokazala kakve i… zaposljava:

Ivica Đorđević
Sektor za marketing i komunikacije
Banca Intesa

I… jos uvek verovatno ne shvata da je ovim sto je okacio na sajt 200% isao na ruku Cuckovicu (a jos uvek je na sajtu

Ono sto je sramotno jeste da su se dokopali domena u poslednje vreme, posto vidim da je kontakt nesto tipa

Naravno, nisam ni ocekivao da ce cuckovic da zadrzi domen ( da se razumemo, mislim da je 200% u pravu). Previse je para tu da se nekavak arbitrazni postupak tu zaista vodi…

A evo sta je jos jednom onaj biser gore spomenuti napisao, da vide i ljudi koje mrzi da citaju svaki post…

Ivica Đorđević on August 17th, 2010, 11:02 am

Poštovani učesnici diskusije,

Kako Maja Kolar nije u mogućnosti do večeras da odgovori na postavljena pitanja, u nastavku Vam stavljam na uvid sadržaj dva dopisa koja je gospodin Čučković istovremeno uputio banci. Skrećem Vam pažnju na dopis 100225_Intesa.doc, strana 3, pasus pod naslovom “Vaša podrška”.



Ups, izvinjavam se na dezinformacijama, izgleda da su ipak morali da mole za domen… sta li ovo znaci, da ipak ima odgovornih ljudi u svetu (vraca mi se vera u covecanstvo)? Ccc, sta se sve desi kada nezavisna organizacija kontrolise nesto (ICANN)…

E sad, ako ja nisam ovo dobro shvatio, neka me neko ispravi…


Ah, terminated znaci da je proces obustavljen… pa dobro, postoji sansa I da nisu morali da mole za domen… mozda je cuckovic odustao…


Sve bih razumeo, ali da se neko toliko trudi da kazni tog Čučkovića, deluje mi neverovatno!
Uzmite naš primer. Mi se bavimo prodajom tepiha i podnih obloga i neko nama ponudi domen a mi ga tužimo. Čovek im nudi dobar domen, ideju do koje im nije palo na pamet a oni to pokušavaju da sankcionišu!
Mi ostajemo pri svom domenu i sigurno ćemo ostati otvoreni za takve predloge.
Pomenutoj banci treba dobar marketing jer će posle ovog slučaja izgubiti puno klijenata.


Tek sada videh da je pomenuti domen redirekcija na sajt banke!
Nadao sam se drugačijem ishodu….


nije mi jasno zasto je Dragana (perfidno) stala na stranu banke kada je iz predocenih dokaza vise nego jasno su namere Vlade Cuckovica bile korektne, a ponasanje banke neprimereno i nasilnicko? mozda odgovor lezi u tome sto je Dragana sa predstavnicom banke na “ti”? svejedno, celi ovaj slucaj jako dobro ilustrira zasto iPhone nikada nece biti izmisljen u Srbiji i zasto je Srbija osudjena na siromastvo.

Dodaj komentar

Pošalji komentar →