Bukiraj
Kategorije
Arhiva
Newsletter

Da li PR zna šta je PR?

*Uskoro i kod nas :)

Sve vreme osećam da je nešto posve pogrešno u percepciji „javnosti“ posmatrano iz ugla PR stručnjaka.

I nema to (samo) veze sa klasičnim medijima kao gate keepers-ima. To nema veze čak ni sa PR-om.

Stvar je u ljudima.

Javnost (ljudi, publika, ciljna grupa, konzumeri, potrošači, oni veliki najveći ka kojima streme sve naše (PR) reči) – oni su se promenili.

Nije (toliko) ni do (ultra brzog) razvoja weba. Nisu se promenili ni mediji (još). Nije se promenio ni PR (a morao bi pre svih).

Hronološki posmatrano – dostupnost informacija i brzina njihove distribucije korelira sa arhe potrebom ljudi da znaju i spoznaju i da spoznato podele (koja je osvežena još u doba masmedija). Rezultat –> ljudi se menjaju.

Era of e-mail, blogs and Twitter has the potential to turn the entire idea of P.R. professionals as gatekeepers on its head. C. C. Miller

Ljudi nadalje menjaju (tačnije prilagođavaju) web, medije, PR.

Kako logičan, jasan i ispravan put. Fini red.

I, pošto nas (informacijski probuđenih ljudi) ima sve više i pošto imamo (neograničenu) mogućnost izbora, web, (pametni industrijski) mediji, proaktivni PR profesionalci –> prilagođavaju nam se.

*Vikend uz Twitter…

Tokom vikenda je publikovan text tech reporterke NY Times-a, Clair Cain Miller,  na temu studije slučaja komunikacijske strategije (lansiranje Wordnika).

Iako bi analiziranje komunikacijskih studija slučaja izravno iz Silikonske doline (but The real one) bilo previše forward looking, zgodno je sumirati par zaključaka:

  • Pred PR agencijama, a i inhous PR stručnjacima (pre)veliki su izazovi. Klasični mediji nisu čuvari informacija (ukoliko to do sada nije jasno).
  • Međutim, već smo otišli i korak dalje a da najveći broj nas (PR-ovaca) nije razumeo i prihvatio prethodno izrečenu činjenicu: koga god da targetirate mogli biste pogoditi sve. To je upravo i jedan od zaključaka Briana Solisa kao odgovor na text Clair Miller u NYT. Javnost je težište Odnosa s javnošću. Nisu to (samo) klasični mediji. Nije to (samo) grupa odabranih uticajnih pojedinaca. Nije to ni grupa blogera. Težište svih komunikacijskih strategija je (ukupna) javnost – hteli mi to ili ne. {Ima jedan zgodan primer kako su i u našoj online javnosti pobrkani lončići sa targetiranom ciljnom grupom, (ne)adekvatnim porukama i kampanjom koja je navodno gađala (i pogodila) neki cilj – .rs domen (anti)kampanja.}

Opisana strategija pri lansiranju Wordnika isključivala je jedan veliki deo online zajednice. Taj je deo zajednice (blogeri) ipak bio „pogođen“. TechCrunch koji je bio izostavljen iz piča (a poznat po nevoljenju PR stručnjaka) bio je suzdržan i pomalo (kao što je i očekivano) sarkastičan. Opet, i TechCrunch je aktualizovao PRiču.

PR firms are apparently just as frustrated by always being in the back seat as the law firms are. M. Arrington

solis 1

Gde god i sa kako god dobro osmišljenom strategijom, da plasirate info, on se može (i verovatno će se) multiplicirati, razrađivati, elaborirati, prosleđivati, (možda i) suštinski menjati.

Hej, ali dobra vest po sve potrošače/korisnike (koji i menjaju svet i prilagođavaju ga sebi i u tome prokleto dobro uspevaju) je da ćemo imati predznanje i prediskustvo i predosećaj… Konačno – to što svi znaju, i svi znaju da svi znaju, i svi znaju da svi znaju da svi znaju, čini nas svesnim bićima koji su dočekali vreme u kojem posve mirno možemo preuzeti odgovornost za svoje akcije i reakcije (i raznorazne potrošačke navike).

(mi potrošači) Kreiramo svoj svet!

PR kompanije bi morale u ime svojih klijenata da se priključe tom dinamičnom i 24-časa-živom dijalogu i da shodno globalnim promenama koje su sociološke (a ne potrošake!) strateški utiču na pozitivne promene u koncepciji samih proizvoda i usluga u procesu stvaranja brendova. PRomocija nije (više) naš (posebno ne primarni) posao.

Mi moramo uticati na strategiju kompanija.

Komentari

  1. znate-vec-ko-je

    @Jelena
    Uh, nazalost sa odgovorom kasnimo samo godinu i po dana…. Verovatno si vec upisala, a mozda vec i zavrsila master studije…
    Ukratko, ako pricamo o master studijama u Srbiji, one ovde (nazalost) najvise sluze da se na nekom drzavnom fakultetu „operu“ diplome sa raznih megableja i slicnih privatnih fakulteta, dok istovremeno drzavnim fakultetima odgovara da uzmu pare (i to mnogo), ne brinuci o tome sto ce ovi „peraci“ bez mnogo znanja posle da se prodaju kao da su zavrsili (ceo) taj fakultet (in)direktno ruseci ugled samog drzavnog fakulteta.
    Istovremeno, ukoliko si vec bila na nekom pravom fakultetu – na masteru nazalost nista novo i epohalno neces nauciti, jer se vecinom prepricavaju i vrte iste stvari kao i na osnovnim studijama. Malo samo negde nesto zacine, ali vecinom je ovako. Ali ako si sa nekog drugog faksa, npr. zavrsila si ne-ekonomski faks, pa bi da uradis master na nekom iz grupe ekonomsko-biznis fakulteta – to moze biti dobro makar da se upoznas sa nekim osnovnim biznis pojmovima i pravilima.
    Sto se PR mastera u Srbiji tice, mislim da tu nema mnogo kvalitetnog izbora osim mozda FON-a (najblize necemu kako bi trebalo, mada sa mnogo propusta i nepotrebnih stvari), mozda necega na Ekonomskom u Beogradu (mada se tu neces usreciti, jer je vecinom pogled iz ciste ekonomije i debelo zastarelih pogleda na PR oblast). Izbegni FPN ako ikako mozes (vec je gore objasnjeno kako od novinara nikad ne moze postati dobar PR, a i od kad taj fakultet uopste moze i da obucava za menadzerske oblasti?), mozda da pogledas FTN u NS-u (mada je tamo nedostatak veceg broja pravilno strucnog kadra, cast izuzecima). Privatne fakultete ni ne pominjem, jer oni nemaju ni profesore koji bi to mogli izneti, a kamoli iole ozbiljnije nastavne programe za to. A verujem da si napisala „koji fakultet nudi kvalitetnu edukaciju“, tj. da bi i nesto da naucis, a ne samo da dobijes papir na kraju.
    Nadam se da je ovo od pomoci…

  2. Jelena

    Evo kako informacija na netu svoj put ipak nađe, makar i posle dve godine :)
    Šalu na stranu, post je odličan, a gospodin Znas-vec-ko-je me je prilično fascinirao i imam nekoliko pitanja za njega uz uverenje da bi mi odgovori veoma pomogli. U poslednje vreme sam jako zainteresovana za PR i razmišljam da se usmerim u tom pravcu na master studijama, mada nisam još uvek sigurna koji fakultet nudi kvalitetnu edukaciju. Elem, svesna da  ovaj moj komentar dosta kasni u odnosu na ostale, zamolila bih gospođicu Draganu (sve pohvale) da nekako obavesti gospodina znas-vec-ko-je da me kontaktira na e-mail info@uspesnakarijera.com ako je još uvek oran da podeli koristan savet. Hvala unapred, i izvinjavam se ako tražim previše. Dragana, još jednom, svaka čast, Vaš blog je za mene veliko otkriće.

  3. JJ

    Eto šta birokratska država napravi od poštenog sveta :)

    U principu dovoljno je hteti slušati i znati kome se, kada i kako obraćaš. Sve ostalo su formalnosti. Još ako si na webu, sve je mnooogo lakše.

    Hoću da kažem jednu stvar: onima koji nisu front-line informacije stižu filtrirane (nekoliko puta;) . Dakle ako PR hoće da bude u DOSLUHU sa kupcima i ako novinar hoće da ZNA šta ljude (OMG, javnost) zanima, treba da bude na webu i osluškuje…
    Advertajzing, barem ovaj o kome ja najviše znam (PPC, Etarget) može da bude produžena ruka PR-a. I to su sve šanse koje u tržišnoj ekonomiji imaju opravdanja, bez obzira koliko mali je budžet za kampanje.

    Eto tako… moj prilog vegetaciji na blogu (kakav izraz! :D).

    Od-birokratizujte se. Sve će dalje ići lakše…

  4. znate-vec-ko-je

    @ millie

    Kao sto rekoh, nema na cemu. :-)

  5. millie

    a da!
    ispricavam se – zaboravila sam napisati hvala, ali to se podrazumijeva :D

    jos nisam napisala da predmeti u ovih 6 semestara spadaju u prvi ciklus studija, ali nije ni bitno, puno ste mi pomogli u mojo nedoumici :)

    jos jednom hvala, gosp. znate-vec-ko-je!!

  6. znate-vec-ko-je

    @ millie

    Hm, nije bas nesto sjajno, ali jeste bolje od (samo) novinarstva. Definitivno bi trebala na ovaj smer, daje vece mogucnosti za kasniju karijeru…

    Ukratko o samim predmetima (pisano je VELIKIM SLOVIMA preko tvog kopiranog posta da bi skratili objasnjenja):

    1.semestar: opca komunikologija, historija komuniciranja, pravo i mediji, sociologija…
    OVO JE OK, OPSTI I UVODNI PREDMETI…

    2. uvod u poslovno komuniciranje, statistika, teorija informacija, vjestina govora…
    STATISTIKA? HM, OK. OVO OSTALO SU JOS UVEK TI UVODNI PREDMETI (MADA SE POLAKO UOZBILJAVA)

    3. metodologija komunikoloskih i novinarskih istrazivanja, metode i tehnike poslovnog komuniciranja, politicki sistem BiH, osnove marketing menadzmenta, politicka ekonomija
    MARKETING MENADZMENT? HM, OVO BI MOGLO DA ZNACI DA SE FAKULTET ODLUCIO DA PR POSMATRA KAO DEO MARKETINGA… STO OPET NIJE SASVIM TACNO (ALI DA NE ULAZIMO PONOVO U VECNO PITANJE DA LI JE PR DEO MARKETINGA, MARKETING DEO PR-A ILI SU ZAJEDNO NESTO TRECE…).

    4. novi mediji i poslovno komuniciranje, odnosi s javnostima, etika poslovnog komuniciranja, kreacija korporacijskog imidza i identiteta
    E OVDE SU VEC MALO STRUCNIJI I OK PREDMETI. PROBLEM KOJI SE MOZE POJAVITI (USTVARI, KOJI CE SE SKORO SIGURNO POJAVITI) JE KVALITET PREDAVACA I SADRZAJ SVIH PREDAVANJA NA PREDMETIMA KAO STO SU NPR. ODNOSI SA JAVNOSCU ILI KREACIJA KORPORATIVNOG IMIDZA I IDENTITA (A ZAR NE BI OVAJ DRUGI PREDMET TREBALO DA BUDE VELIKI DEO OVOG PRVOG?). OBICNO SU PREDAVACI ILI PROFESORSKI TIP KOJI JE IZGUBIO ILI NIKADA NIJE NI IMAO DODIR SA PRAKSOM ILI SU TO PRAKTICARI KOJI BEZ DOVOLJNOG TEORETSKOG ZNANJA ULAZE U EDUKACIJU DRUGIH PO PRINCIPU „OVAKO SAM JA RADIO, PA NESTO NAPRAVIO, PA BI MOGLI I VI…“ UZ NARAVNO PREPISIVANJE 3 ISTE (STRANE) KNJIGE UKRUG (VREDI ZA OBA TIPA PREDAVACA).

    5. javno mnijenje, oglasavanje, kreacija i vodjenje reklamnih kampanja, osnove propagande
    OK, OVDE JE MALO VISE ADVERTAJZERSKI DEO, ALI TREBALO BI I TO ZNATI, TAKO DA JE OVO OK.

    6. politicko komuniciranje, medjunarodni odnosi, religije suvremenog svijeta, sociologija kulture.
    RELIGIJA? SOCIOLOGIJA KULTURE? HM, OK, TREBALO BI I TO ZNATI, ALI MOZDA JE MOGAO JOS NEKI STRUCNI PREDMET UMESTO TOGA…

    tu su uglavnom svi predmeti…
    IMA DOBRIH, IMA NEPOTREBNIH, NEKI I FALE, UVEK SE POSTAVLJA I PITANJE KVALITETA ONIH PREDMETA KOJI SU TU, ALI OK – SVAKI FAKULTET IMA I BOLJE I LOSIJE PREDMETE, I BOLJE I LOSIJE SADRZAJE, BOLJE I LOSIJE PROFESORE… STO BI ONDA OVAJ BIO IZUZETAK? :-)

    SLOBODNO IDI NA OVAJ SMER. RASPITAJ SE SAMO OKO PROFESORA I SADRZAJA, PA AKO JE PRIHVATLJIVOG KVALITETA – IDI NA OVAJ SMER UMESTO NA NOVINARSTVO.

    NEMA NA CEMU. :-)

  7. millie

    1.semestar: opca komunikologija, historija komuniciranja, pravo i mediji, sociologija…
    2. uvod u poslovno komuniciranje, statistika, teorija informacija, vjestina govora…
    3. metodologija komunikoloskih i novinarskih istrazivanja, metode i tehnike poslovnog komuniciranja, politicki sistem BiH, osnove marketing menadzmenta, politicka ekonomija
    4. novi mediji i poslovno komuniciranje, odnosi s javnostima, etika poslovnog komuniciranja, kreacija korporacijskog imidza i identiteta
    5. javno mnijenje, oglasavanje, kreacija i vodjenje reklamnih kampanja, osnove propagande
    6. politicko komuniciranje, medjunarodni odnosi, religije suvremenog svijeta, sociologija kulture.

    tu su uglavnom svi predmeti… :)

  8. znate-vec-ko-je

    @ millie

    Daj kratak spisak najvaznijih predmeta (ili link) tog smera Poslovno komuniciranje, pa da vidimo vredi li nesto…

  9. millie

    @ znate-vec-tko je

    zahvaljujem na tvom savjetu!

    radi se o tome da sam vec upisala zurnalistiku, samo se moram odlucit izmedju novinarstva i poslovnog komuniciranja na tom studiju…

  10. Milos

    prvo da ti kazem veliko HVALA jer da nema tebe i tvojih postova, analiza … ostadoh u mraku. Odlican tekst i nije me sramota da kazem da sam morao da ga iscitam vise puta da bih pokusao da sve razumem. Za ovih godinicu i kusur si bre mnogo napredovala. cestitke.

  11. znate-vec-ko-je

    @ millie

    Ako mene pitas: uvek poslovno komuniciranje! Ako takva „skola“ uopste postoji u takvom obliku i da uz to valja, a ne da se samo (popularisticki) tako zove…

    Mozda ce sve ovo nadalje zvucati malo pregrubo (molimo one sa slabijim stomacima da ne citaju dalje), ali sustina je u sledecem: novinar je novinar i on veoma retko moze postati kvalitetan PR menadzer (citaj: skoro nikada).

    Jednostavno, mnogo stvari se ne uci na „novinarskom fakultetu“: stratesko planiranje (planiranje uopste), osnove menadzmenta i sve ostalo u vezi biznisa… da ne duzim, tamo se uci sve o novinarstvu i jako malo (citaj: skoro nista) o biznisu.

    Novinari u PR biznisu imaju dosta problema: razmisljaju (skoro) samo o kreiranju i plasiranju vesti i poruka (sto i jeste jedna od sustina novinarstva), a retko kada se bave strategijom, segmentacijom ciljnih grupa, postavljanjem ciljeva i slicnim, a bez toga jednostavno su male sanse da bilo koja PR aktivnost bude (iole) uspesna…

    Sa druge strane, neuporedivo je lakse da skolovani menadzer (sa pravim fakultetom, a ne sa „koliko kosta da ovo zavrsim i dobijem diplomu i titulu“ fakultetom) nauci osnove novinarstva (i vise od toga), sto je sasvim dovoljno za bavljenje ovim poslom.

    Priznaces da sigurno nije tesko upoznati se sa time kako funkcionisu mediji, kako se radi u redakciji, ko je glavni urednik, kako izgleda svakodnevni novinarski posao, kako se prikupljaju vesti i koje prolaze i koje ne i zasto… Bez zelje da umanjim vrednost novinarskog posla u velikoj meri to je (pored potrebnog talenta) zanat, a svaki zanat se moze relativno lako (bolje ili losije) nauciti.

    Takodje, novinari se (vise ili manje) ceo zivot bave „pravljenjem“ vesti i koliko god taj posao bio (ili delovao) zanimljiv jednostavno je samo jedna vrsta posla i polako se pretvara u cistu rutinu.

    U menadzerskom poslu (racunajuci tu i PR menadzere) postoji mnogo vise sirine iz koje je moguce izabrati neku manju ili vecu oblast ili se kretati kroz razlicite stvari neprekidno. Dobar PR menadzer bavi se i odnosima sa medijima (racunajuci tu i kreiranje tekstova i slicno), ali i lobiranjem, odnosima sa lokalnom zajednicom, odnosima sa Vladinim institucijama, internim PR-om, kriznim PR-om (i to ne samo onim vezanim za odgovaranje na novinarska pitanja, nego predupredjivanjem kriza, pravljenjem kriznih planova, pripreme za krizu, interna komunikacija u krizi i komunikacija sa akcionarima, vladinim ustanovama… i sve to bez medija)…

    Ukratko, mislim da je mnogo bolje na menadzerskoj strani… pogotovu za tebe koja si neodlucna sta bi radila i cime bi se tacno bavila. Kreni i polako ces vremenom videti koja te tacno oblast vise interesuje, pa ces vremenom pronaci svoje mesto u ovom poslu…

    Puno srece!

  12. millie

    evo, ne znam gdje bih se vise obratila pa da pokusam i ovdje… prvi put citam blog, super je!
    moje pitanje ili vise dvojba je sljedeca: sto odabrati: poslovno komuniciranje ili klasicno novinarstvo? naime, ja sam buduca studentica novinarstva i i vec mi je krajnje vrijeme da se odlucim sto odabrati. mozda je razlog tome sto ne raspolazem dovoljnom kolicinom informacija o pojedinom smjeru…

  13. znas-vec-ko-je

    @ Dragana Djermanovic

    Veoma kratko:
    1) on line komunikacija zivi (to je tacno!) i (npr. kroz ovaj blog) komunicira samo nas nekoliko (i to je (nazalost) tacno!) – potvrda price o tome da je on line komunikacija potrebna, znacajna, ali ne presudna, kljucna… (osim naravno u slucaju komunikacije sa tim (specificnim i malim) grupama)
    2) sopstveni blog? hvala na predlogu, ali radije ne bih, posto mislim da kod nas nema dovoljno iole ozbiljnijih tema da bi taj blog mogao iole redovnije da zivi (PR poslovni zivot kod nas vise zivotari nego sto zivi, bez nekih narocito dobrih primera, a ako se krene sa losim primerima takav blog bi polako poceo da lici na „pljuvanje“ cime ne bih da se bavim), a nisam blizak ni ideji da „prepisujem“ stvari sa naprednijih trzista posto im treba i previse vremena da se „prime“ na nasem tlu…
    Radije cu pomagati ovako… gde se (s vremena na vreme) pojavi neka interesantna tema u okviru koje mogu da doprinesem…

  14. Dragana Djermanovic

    Eto, sve što se „događa“ na ovom blogu u prethodnim danima je suštinski značajna potvrda karakteristike online komunikacije: dijalog se odvija!

    On se odvija, razvija, uvija i postaje sve sadržajniji, življi. Dijalog (na internetu) živi.
    Žive teme. Živi misao (teza). Kontramisao (kontrateza). Živi nova ideja koja sve objedinjava i daje neki dublji smisao (sinteza). To je net.

    @Dragan R: sa zadovoljstvom stojim na raspolaganju i koristim priliku da se zahvalim na divnom komentaru rođendanskog posta.

    @znas-vec-ko-je: molim te razmisli o sopstvenom blogu. To bi bio odličan doprinos struci. Gotovo bespotrebno, ali da dodam, ovde si naravno kao i do sada više nego rado viđen ;)

    p.s. autorka bloga se upravo vratila sa real life odmora bez neta. Posmatrajući „život“ na svom blogu shvata da bujaju razne fine intelektualne vegetacije. Divno…

  15. znas-vec-ko-je

    @ ZO

    Hvala jos jednom. I hvala na odlicnom citatu (koristicu ga!).

    Please, dajte neke teske PR probleme, zadatke, glavolomke… cisto da me (jos) isprovocirate. Onda dajem bolje rezultate, a svi ucimo!

  16. ZO

    @ znas-vec-ko-je

    Naravno da se odnosila (i) na „ne-znam-ko-si/ali-znam-da-mi-prija-pratiti-te“.

    Ili, sto bi rekao Michail Levine: „PR je umjetnost da se ljudima ponude razlozi da ubijede sami sebe“ („Guerilla PR Wired“)

    Zadovoljstvo je ipak bilo moje….

  17. znas-vec-ko-je

    @ ZO

    Ukoliko se pohvala odnosila i na mene – zahvaljujem…

  18. ZO

    Vrlo interesantna, a iznad svega – veoma korisna diskusija. Sve pohvale za ucesnike!
    Nadam se nastavku…

  19. znas-vec-ko-je

    @Ristić Miodrag

    Potpuno pohvaljujem i ohrabrujem otvaranje te dimenzije u PR planiranju – kreativnosti.

    Proces PR planiranja je ustvari veoma kreativna stvar, a procedura i kreativnost se uopste ne iskljucuju. Naprotiv, dobar proces/proceura/nacin rada (u ovom slucaju npr. dobra analiza kao korak u procesu PR planiranja) ustvari otvara mogucnost za dolazenje do novih i kreativnijih resenja, a ne da se samo koriste vec poznata i uobicajna resenja.

    I jos jednom isticem, nisam protiv novotarija (naprotiv!), nego protiv toga da se novotarije i „buducnost“ toliko isticu u prvi plan, dok smo istovremeno jako losi u najosnovnijim stvarima. „First thing(s) first!“

    @Winston

    Drago mi je da imate interesovanje za temu strategija i RADO cu se ukljuciti u takav razgovor.

    Predlozite neki drugi (anonimni) prostor da se na njemu dokucavamo ili slobodno ostavite neki kontakt podatak (mail ili telefon), pa cu vas kontaktirati/pozvati.

  20. Winston

    „Komunikaciona strategija (nacin na koji cemo ispuniti postavljeni cilj, npr. strategija moze biti agresivno koriscenje medija (sto svima pomenutim “strunjacima” prvo (a nazalost i jedino) pada na pamet), ali i direktna komunikacija, ukljucenje u razne aktivnosti, cak mozda i lobiranje“
    McWiliam je rekao: „Lobiranje ukljucuje set aktivnosti kojima firma , ili njeni predstavnici, nameravaju da uspostave komunikacijske kanale sa vladinim predstavnicima ili njihovim predstavnicima“
    Ili Andrews „… mobilizacija javnog ili medijskog misljenja“
    Posto se i vi i mi rukovodimo CPA (corporate political activity) a primenjujemo slicne parametre u pocetnim analizama (nasi su malo laksi za kvantifikovanje), mozete li me uputiti gde bi mogli da diskutujemo o komunikacionim strategijama iz vise aspekata, da ovaj blog ostane ovo sto jeste, a da ga ne opteretimo temama koje nisu interesantne sirem auditorijumu..

  21. Ristić Miodrag

    U jednom se slažem – a to je da „novotarije“ retko kad potpuno potisnu ili zamene stara rešenja. Uobičajen razvoj dogadjaja je da se nove stvari „penju na ramena“ starih, ili da (bar još neko vreme) funkcionišu naporedo.

    Ne bih želeo da do kraja relativizujem stvari (to je uvek neka vrsta sabotaže, zar ne?) ali pošto sam laik u ovoj oblasti, nek ovo bude sasvim načelna primedba: čak i u ovoj zemlji je moguće prodavati ili uspešno reklamirati nešto SAMO preko interneta? „Znaš-već-ko-je“ u svom „hodogramu“ (namerno ili slučajno) ostavlja teoretsku mogućnost da se posle ciljeva, planova, analiza i sl. (u nekom atipičnom slučaju) dodje i do nekog sasvim atipičnog (ultra-modernog) rešenja.

    Izgleda mi da je linija razgraničenja vrlo tanka, i da je „budućnost“ često prisutnija nego što se čini – čak i najzagriženijim pobornicima iste.

  22. znas-vec-ko-je

    @ drnch:

    Prvo hvala za pohvale i drago mi je da se slazes…

    „Predavanje“ (kako si ga nazvao) jeste malo duze, ali (kao sto pise na samom pocetku) da nesto sto se objasnjava dosta duze (nekoliko sati), a ukratko objasnjava za oko sat vremena, uguram u sto kracu pisanu formu, a da ne ispustim najbitnije elemente. Mislim da sam u tome dobro uspeo…

    Takodje, potpuno se slazem sa komentarom „Za uspesne kampanje, trebalo bi u vidu imati nase okruzenje, koje je cesto tako znacajan faktor za protok informacija da i osvedoceno uspesni tehnoloski prodori u raznim oblasima imaju muke da ga kontrolisu..“ i sa „Internet jos nije zreo da bude glavni medij kod nas…“, a posebno sa „Ovde ljudi manje tragaju i pitaju a vise su navikli da im se saopsti…“ (naravno i sa nastavkom tog poslednjeg komentara)

    Definitivno, sa jedne strane generalno gledano imamo slabo razvijeno javno mnenje i slabo edukovano trziste (po raznim pitanjima, ukljucujuci i internet), a sa druge strane imamo slabo edukovane „PRofesionalce“, pa je rezultat i zato takav kakav je – slab, prosecan, sporadicno cak i dobar… Ali napredovacemo! (valjda)

    A sto se nick-a tice, sta cu, anonimnost je tesko breme :-) pa svaki put izmislim neki slican koji mi tada padnem na pamet (tesko pamtim koji je nick bio prosli put)… ali evo skratio sam ga sada malo…. :-)

  23. drnch

    Dakle, teskom mukom savladah „predavanje“… Predugo je, brate… :)
    U nacelu mi je blisko takvo razmisljanje.. Za uspesne kampanje, trebalo bi u vidu imati nase okruzenje, koje je cesto tako znacajan faktor za protok informacija da i osvedoceno uspesni tehnoloski prodori u raznim oblasima imaju muke da ga kontrolisu..
    Internet jos nije zreo da bude glavni medij kod nas… Nije ni cudo, obzirom da i dalje preko njega ne mozemo da kupimo-prodamo, zakazemo, prijavimo se u skole… osim sporadicno i informativno…
    Ovde ljudi manje tragaju i pitaju a vise su navikli da im se saopsti… a ni ona druga strana, bogamo ne voli da cuje vec vise voli da naredi…
    Ipak, to sigurno dolazi na red i treba biti pripremljen.

    Btw, ovakav cirkus od nicka skoro ne videh!
    Nemam-pojma-ko-je (al’ mora da je bas vazan), alal vera! :lol:

  24. znas-vec-ko-je (i ko ovako profesionalno razmislja)

    @ Dragan R.

    Moguce i da jesmo slicnih godina, ali da (anonimnosti radi) ne potezemo ni taj podatak.

    Sto se tice saveta, sugestija i slicnog – kada god i bilo o cemu da se radi, tu sam…

  25. Dragan R

    Dobro, još će se ispostaviti da smo sličnih godina.
    Mislim da sam u filmu „Putnik“ čuo rečenicu: „Razlog kao i bilo koji drugi…“ To mi zvuči dobro, a i „ispod reči“ poručuje da ne trpamo nos u tuđe motive. Što sam ja, izgleda, uradio, kad sam pogledam „komplet“.
    I, kad je već tako, mogu li da zadržim mogućnost da se obratim za savet, mislim da će mi zaista u nekim stvarima vezanim za posao trebati (izdavanje malog lokalnog lista, njegova promocija i moj pokušaj da ga „uvežem“ sa sajtom, to je moja tema? ) Zaista.
    A svima, i našoj dragoj domaćici na ovoj adresi, izvinjenje zbog ovog malog plivanja sporednim meandrima. No, njeni tekstovi su mi inspirativni „na sve strane sveta“ – možda je i ovaj mali dijalog dokaz koliko elegantno plasirano znanje primorava stare vijuge da traže update. Rado bih i od nje „pokrao“ malo konkretnog znanja za „moj slučaj“, što bi rekao Nušićev Josip iz Trbušnice.
    Pozdrav svima

  26. znas-vec-ko-je (i ko ovako profesionalno razmislja)

    @ Dragan R.

    Hvala kolega na onom „mladi“. Da se ne pominju godine (zivotne i iskustva), ali daleko sam od mladog (po oba kriterijuma).

    Hvala i za savet, ali upravo zbog toga i zadrzavam anonimnost, da bih mogao da potpuno objektivno iznesem znanje i iskustvo koje imam, pa ko u tome vidi korist za sebe – neka koristi, ko ne vidi i ne veruje – njegov izbor. I stvarno ne trazim nista, samo dajem… pa ko zeli – neka uzme, dzabe je i radi. Provereno.

    Ustvari, lazem, ima zasto ovo radim. Podizuci celokupnu profesiju teram i sebe da stalno nastavljam da se usavrsavam. Eto priznao sam svoj (sebicni) razlog zasto ovo radim…

    A o tome da ce se sve ovo istrositi… hoce, verovatno ako/kada se bude istrosila moja zelja da se bavim ovom oblascu… a onda ce davanje saveta nastaviti i u nekoj drugoj oblasti, ako se budem bavio necim drugim…

    Bih ja sve ovo i jednostavnije, lezernije, manje filantropski… ali sta cu kada sam za sve ovo vezan necim mnogo vecim od samo profesionalne zainteresovanih (neki bi rekli srcem, neki energijom, neki emocijom… sta god da je drzi me i gura me vec duuuugi niz godina).

  27. Dragan R.

    Mladi prijatelju, tim napadnim stajanjem u nekakvom intelektualnom izlogu, rekao bih, ne činite sebi uslugu, a mislim da ne postižete ni željeni cilj. Previše samopoštovanja, koje prerasta u samozaljubljenost, retko kog općinjava toliko da posle toga bespogovorno prihvata vaše ideje. ‘Ajmo to jednostavnije, ležernije, sa manje priče o sebi i svojim filantropskim nagonima za deljenje znanja.
    Mada, prošao sam tu školu i, biće, potrošio taštinu kao blokeje na cipelama.

  28. znas-vec-ko-je (i ko ovako profesionalno razmislja)

    @ Winston:

    SVAKA CAST!!! O tome pricam vec godinama! Sada ce mi biti jos draze da ti, koliko god detaljno zelis, odgovorim i na pitanje koje si postavio i na sva pitanja koja postavis.

    Plus, hvala sto si istakao i jos dve pozitivne strane komunikacije putem interneta.

    @ Winston
    Ako sam dobro razumeo, tvoje pitanje je: Da li su mediji i odnosi sa medijima (bilo kojim) samo kanali (instrumenti) koje koristimo u strategijama koje su definisane u programima?

    Pokusacu da nesto sto se ukratko objasnjava za oko sat vremena naguram u sto manje recenica. Pa da krenem…

    Ono sto je najvisi dokument o kojem ovde pricamo je Komunikacioni plan (PR strategija, PR program, Komunikaciona kampanja ili kako god vec da ga, u zavisnosti od situacije i potreba, nazivaju) i taj dokument moze da bude velicine od par strana do par desetina, pa i stotina strana (u Srbiji maksimalno do 30-50 strana (ali to je retko, obicno do 10-15 strana), posto i nemamo bas neke jako teske i komplikovane projekte). Taj dokument ima sledece elemente (u ovom redosledu se i odredjuju i pisu u dokument):

    1) i 2) Analiza i Cilj (smenjuju se na prvom mestu (u zavisnosti od toga da li je zadat neki cilj, pa se prema njemu radi analiza ili se radi analiza situacije, pa se po tim rezultatima pravi cilj) i sa njima se radi u krug dok se oba ne definisu (precizno i potpuno).

    3) Ciljne javnosti (prema Analizi i Cilj(evima) odredjuju se grupe sa kojima se komunicira).

    4) Poruka (kreira se krovna poruka, a onda se ona prilagodjava za svaku ciljnu grupu, ali tako da te „nize“ poruke ne budu medjusobno konfliktne i da su sve vezane za krovnu).

    5) Komunikaciona strategija (nacin na koji cemo ispuniti postavljeni cilj, npr. strategija moze biti agresivno koriscenje medija (sto svima pomenutim „strunjacima“ prvo (a nazalost i jedino) pada na pamet), ali i direktna komunikacija, ukljucenje u razne aktivnosti, cak mozda i lobiranje, koriscenje trece strane (kroz kasnije razne taktike) itd… kompleksan deo za ovako mali prostor kao sto je ovaj blog, ali uveko mozemo jos o tome)

    6) Taktike (ili aktivnosti, stvari koje se operativno obavljaju „na terenu“, gde spadaju stvari kao sto su npr. press konferencija (ako ste u proslom koraku izabrali da koristite medije), Open ili Company Day (za odnose sa lokalnom zajednicom ili zaposlenima), razni eventi (nasi PR „stucnjaci“ ovako vole da zovu Specijalne dogadjaje, valjda zato sto se tako lakse i bolje prodaju klijentima), itd…).

    7) Vremenski plan (aktivnosti se sloze na vremensku osu i tako pretvore u operativne planove).

    8) Budzet (aktivnosti se budzetiraju, tj. vidi se koliko ce sta kostati, pa se predvide i obezbede potrebna sredstva).

    9) Resursi (odrede se i obezbede potrebni resursi (ljudi, pare, tehnika)).

    10) Evaluacija i Revizija (u plan se „ugradjuje“ nacin kako cemo znati da je cilj ispunjen, tj. sta cemo i kako meriti, i sto je jos vaznije, koliko toga necega sto smo merili je dovoljno da kazemo da je cilj ispunjen; Evaluacija za kratkorocna podesavanja, Revizija za znacajnu promenu celokupnog ili velikog dela Komunikacionog plana; jos jedan deo koji ne postoji (barem ne kvaliteno uradjen) u skoro nijednom domacem planu – sto je direktna posledica nedostatka znanja kod „strucnjaka“ i postojanja velikog straha od preuzimanja odgovornosti za postizanje konkretnih rezultata)

    Dakle, nakon svega ovoga odgovor je (nadam se) kristalno jasan: mediji (kao samo jedna od mogucih aktivnosti (taktika) dolazi takoreci na samom repu (kraju) celokupnog PR-a. Da budem jos jasniji, ako su prvih 5 koraka dobro uradjeni (pretpostavljajuci da je u 5. koraku izabrana strategija koja ukljucuje medije) onda ce celokupni odnosi sa medijima (i samo koriscenje medija) biti veoma lako (tj, ako imamo dobru poruku i to dajemo u medije kojima je nasa ciljna grupa njihova gledalacka/citalacka publika onda to znaci da ce sam medij biti veoma otvoren da tu poruku prihvati i prenese)… Da, (uz svo duzno postovanje) mislim da su mediji samo jedno od „orudja“ koje mozemo koristiti kada nam zatrebaju. I ne treba ni njih ni sve to dizati u nebesa i praviti neku nauku od toga…

    I da odgovorim kratko i na Winstonov komentar u vezi definisanja javnosti u Srbiji: sigurno sam bio malo pregrub u tome (iako nazalost i nisam bio daleko od tacne slike), ali bih voleo da nas to prene i navede da celokupnu javnost podizemo koliko je i kada god je to moguce (da se ne pretvorimo u Pink naciju i da guramo samo takvu komunikaciju… u tome nema tolike kreativnosti i bezveze je da se radi takav posao… barem meni).

    Nadam se da sam pomogao, razjasnio, naveo na razmisljanje…

  29. Winston

    Dragana
    „PRomocija nije (više) naš (posebno ne primarni) posao“
    Pitanje: Zar primarni posao nije oduvek bilo izgradnja imidza i identiteta?
    A promocija, zar je oduvek nismo ostavljali kao tanku vezu marketing miksa i PR-a (s’tim da smo nju ostavljali njima)?

  30. Winston

    znas-vec-ko-je
    Posto mi PR nije struka vise hobby, da li moze mala razrada ovoga gore napisanog, bez obzira na kanal koji se koristi za publikovanje informacija ka ciljnoj grupi – odnosno opstoj javnosti (da prihvatim i gore receno ako pricamo o „drustveno odgovornom ponasanju“), da li znaci da su mediji i odnosi sa istima (ukljucujuci i forme vezane za internet) samo kanali (instrumenti) koje koristimo u strategijama koje su definisane u programima? Kao i da se ne slozim sa definisanjem javnosti u Srbiji (naravno ako iskljucimo birokratski aparat).
    A da, jedina prednost interneta je divna statistika i odlican brzi feedback!

  31. znas-vec-ko-je (i ko ovako profesionalno razmislja)

    Nazalost, zbog toga sto mnogo znam ljudi me (ovde) i ne vole bas mnogo. Pogotovu zbog toga sto uvek otvoreno kazem kada nesto ne valja, a to ljudima (mnogo, mnogo) smeta.

    Takodje, popularnost i reklama mi ne treba, posla imam i dovoljno, a privatno sam veoma zadovoljan. Menio je sasvim dosta i to sto (nesebicno, rado i uvek kada mogu) dajem savete o onome sto znam i delim znanje koje se nakupilo. To je ono sto me cini dodatno srecnim i ispunjava me.

    I mnogi veliki pisci i naucnici su pisali i radili pod pseudonimima, cisto da ih okruzenje ne bi sprecavalo i sputavalo da rade ono sto najbolje znaju. Mozda je malo prepotentno ovakvo poredjenje, ali hocu da istaknem to da stvarno nemam zelju da se bijem sa onim delom okruzenja koji na dobar savet umesto „Hvala“ odgovara sa „A ko si ti da i to kazes?“, „Ja znam bolje!“ ili vec nesto slicno u stilu „spusticu-tebe-da-bih-ja-ispao-pemetniji-i-bolji-od-tebe“.

    Koristim moje pravo da ostanem anoniman, a ko ume da cuje i iskoristi ono sto dobije – samo napred!

    „Znanje je jedini resurs koji se davanjem ne gubi, deljenjem ne smanjuje, cak se i povecava!“ You can quote me on that…

  32. Deda

    Zivelo skrivanje iza nickova !
    Kad bi ja toliko znao kao pojedinci, potpisivao bi se i zeninim imenom a ne samo svojim :P

  33. znas-vec-ko-je (i ko ovako profesionalno razmislja)

    Hej, hej, hej… izgleda da je moj (apsolutno dobronamerni) komentar izazvao mnogo reakcija (kao i uvek), od kojih su neke ne toliko pozitivne (nazalost).

    I sve to zbog toga sto verovatno nisam dovoljno siroko objasnio svoje stanoviste.

    Prvo nekoliko cinjenica:
    1) Nisam (i ponavljam: nisam) protiv bilo kog napredka, pogotovu ne protiv novih tehnologija (sta vise, prijatelji, poznanici, kolege i klijenti me cesto nazivaju „hi-tech freak“-om i imaju komentare tipa „ima da se ozracis od svih tih gadgeta koje nosis“, „samo ti jos antene koje vire iz glave fale“ ili „a sta si sada novo nabavio od tvojih malih, a mocnih i zanimljivih stvarcica“).
    2) Vezano za predhodno, obozavam i podrzavam sve pozitivne stvari vezane za internet i on-line sta-god (za mene bi sasvim ok bilo: sve preko neta i ultrabrz (besplatan) bezicni net za sve, svugde) i licno na netu provodim dosta (mozda i malo vise od dosta) vremena.
    3) Ne smatram da je internet buducnost, sve u vezi njega je realnost sadasnjosti (ako uzmemo u obzir to koliko u nekim net-stvarima kasnimo, mozda vec pomalo i proslost, posto je prvi peak neta u svetu vec prosao, a sa raznim drustvenim mrezama, 2.0 i slicnim tu je jos jedan veliki peak i tako ce se i nastaviti).
    4) Moje misljenje je da sve ono sto se ne menja ustvari NE stagnira, nego nazaduje, posto se okruzenje neprekidno menja i napreduje – znaci svako odbijanje promena koje se desavaju u okruzenju (ukljucujuci tu i internet i sve vezano za to) ustvari je nazadovanje.
    5) Internet u Srbiji je nazalost jos uvek nedovoljno razvijen i ciljna grupa koja ga zdusno koristi je jos uvek mala (ne zanemarljiva, ne neinteresantna, ne minorna, nego samo mala), ali je pozitivno sto raste i sto ju je moguce edukovati.

    A sada, vezano za sve ovo predhodno, ono sto mozda nisam najbolje objasnio:
    – internet je samo jedan od KANALA KOMUNIKACIJE, sa svim svojim pravilima, slobodama, prednostima, manama, mogucnostima, specificnostima… samo nov kanal komunikacije, a ne nova komunikacija, ne svet za sebe u smislu da nista pre neta vise ne vredi za net i da za net komunikaciju (tacnije komunikaciju putem neta) ne vrede opsta pravila komunikacije… vrede, i te kako vrede… o, da!
    – komunikacija (globalno gledano) zahteva dve strane: posiljaoca i primaoca poruke, ako ne uradite dobro analizu, ne postavite dobro cilj(eve) komunikacije, ne segmentirate dobro ko vam je (primarna) ciljna grupa, ne napravite dobru poruku za tu (i ostale) ciljne grupe, itd… nego samo komunicirate (izadjete na net) i ocekujete da ce ljudi (koji imaju svoju slobodu da biraju, odbijanju, misle i slicno… sto ne dovodim u pitanje) nekako vec da nalete na vasu poruku i da ce „oni pravi“ sigurno razumeti sta ste hteli da kazete i odmah ce se ponasati onako kako ste vi hteli – hm, to je u najmanju ruku kao da uzmete sacmaru i pucate na sve strane, pa koga pogodite, ili kao da bilo gde zabacite udicu (to „bilo gde“ uopste ne mora da bude voda) i ocekujete da ce se „riba“, posto imate udicu i mamac, sama vec upecati (bez ikakve analogije sa „pecanjem“, prevarom, uvaljivanjem i slicnim).

    Dakle, ziveo novi kanal komunikacije – internet (sa svim svojim pravilima, slobodama, prednostima, manama, mogucnostima, specificnostima…) i zivele mogucnosti koje on pruza i koje ce tek pruziti, ali iznad toga zivela i osnova pravila (PR) komunikacije koja vrede i za ovaj kanal komunikacije. I da ih (samo malo vise) primenjujemo…

  34. Dragana Stankovic

    U poslednje vreme svaki tvoj post po dva puta citam iz prve. Toliko ides napred da bih ja volela da pises tekstove pojasnjenja. U sustini te razumem. Tvoju prirodnu potrebu i teznju da budes uvek na vrhu zbivanja, na celu toka (ne u toku) svojski podrzavam. Svesna sam da se iz dana u dan menja sistem komunikacije i da si ti, za godinu dana intenzivnog bavljenja online sferom, vrtoglavo isla gore i izbila na samu povrsinu promena.
    Sta mislis i o idenju napred?
    Koja je razlika?
    Kada ides ka vrhu, ides sama i samo za sebe. Dobro za tebe ako hoces samo sopstveni PR u naucnofantasticnom okruzenju. Tebe mogu da prate samo retki i iz sredina sa utvrdjenom dinamikom kretanja u svim pravcima. Dakle, van regiona. Mislim da njima nisi potrebna kao ovde, nasem blizem i daljem okruzenju, da ih povedes i da mogu da te prate.
    Mozda ja tebe favorizujem.
    Ostaje cinjenica da bi bila dobar predavac PRofesionalnim strukturama u svim nivoima i sferama.
    Iz ostalih komentara namece mi se nedoumica: Da li se treba bas toliko dodvoravati trzistu, ici linijom manjeg otpora i „za sada raditi prema onome sto je realnost“?
    To mi izgleda kao manipulacija vecine, a nipodastavanje manjine.
    Uglavnom, od tvojih novih postova vrti mi se u glavi, idu brzinom zvezde repatice, a ja ne mogu ni za rep da ih uhvatim.

  35. Vuk Cosic

    Imam potrebu da brzinski zapišem par rečenica, takav sam:

    1
    Dok PR i mediji ne razblaže klimu ugrožavanja, neće nestati ni kultura straha i nesigurnosti. (dok vlasnici preduzeća shvataju PR kao zvučnik, i dok vlasnici razumeju svoje medije kao politički provodnik)

    2
    Ako vidim ikakav problem sa postom onda je to taj neki razumljivi rakurs spašavanja PR industrije, kao da je to cilj koji ima veze sa dobrobiti zajednice.

    3
    Ovaj i ovakvi postovi služe da se bolje razume način kako se naša poslušna ovčija zajednica pretvara u dvosmerno komunicirajući eko sistem. Da li je ta promena brza, šta ona sve sadrži kao podtonove i kako je poneka industrija (adv, pr, politika) možda koči ili usmerava.

    4
    U Sloveniji živi 2 miliona ljudi, od toga je oko 1.400.000 online — dakle u neposrednoj jedva malkice naprednijoj sredini od Srbije već u vremenu sadašnjem govorimo praktično o kompletnoj aktivnoj populaciji koja je online. Taj argument čini neodrživim te neke teze: mi koji smo ofline smo normalni, a na webu su neki vanzemaljci. Na webu smo svi mi, sve naše aktivnosti, poslovanje, obrazovanje, kultura, emocije… sve je odavno izmenjeno u nekakve hibridne modele, koje pre n godina nismo sanjali, a ni koje danas kao hibridne ne prepoznajemo.
    Problem sa ljudima koji ovo ne razumeju je u tome što ispada da selektivno reflektuju svet oko sebe i time ugrožavaju svoju reputaciju kvalitetnih managera, pedagoga, roditelja, ljubavnika… kako god.

    Toliko, hvala Dragana za cool trigger.
    Polako postadoh redovan ovde, damn ;)

  36. Miss Cybernaut

    @Gaga

    Da li je moguce da se PRovi u Srbiji zalazu za to da nas proglase bicima iz buducnosti?

    Zato smo na netu – zato smo irelevantni?

    Ne mogu da poverujem da je @znas-vec-ko-je (i ko ovako profesionalno razmislja) u pravu i da se ti sa tim slazes i bezpogovorno dodajes oznaku „uskoro i u Srbiji“.

    Stavljanje oznake „uskoro i u Srbiji“ je odlaganje da se PRIZNA istina.

    Nisu svi na netu, pa sta. Nece nikad ni biti SVI.

    Ko TO ceka da bi nesto otpoceo, taj je jednostavno LENJ.

  37. ZO

    Odlican tekst… kao i uvijek.

    Inace, Todd Defren je istim povodom napisao clanak koji je naslovio „The 7 Elements of “Good” PR“: http://www.pr-squared.com/index.php/2009/07/the-7-elements-of-good-pr

  38. Miss Cybernaut

    Izaci u susret promenama je prioritet, i to je ono sto Gaga ovde prica: menjaj ili propadaj (isto vazi i za sistem kome nedostaje politicka volja da pogura stvari ka demokratiji, bojim se da ako se to ne desi, mogli bismo svi kolektivno da se iselimo … ).

    To ne znaci da PRovi treba da tretiraju sve ljude kao da pojma nemaju sta je ok i sta radi a sta ne.

    Ako vam je stalo do kupaca i gradjana RS, molim vas NEMOJTE web proglasavati BUDUCNOSCU. Ona je tu odavno…a mi smo UMORNI od kocnicara i skretnicara.
    Vaistinu umorni :(

  39. znas-vec-ko-je (i ko ovako profesionalno razmislja)

    Gledajuci brzinu odgovora autorke (pogledati * na pocetku originalnog teksta) verujem da ce ovaj trud doprineti da ovakve stvari brze dodju i kod nas, a uveren sam da ce ona biti jedna od pionira u upotrebi ovakvih stvari u nasoj zemlji… :-)

  40. znas-vec-ko-je (i ko ovako profesionalno razmislja)

    @ Dragana:

    Potpuno se NE slazem sa napisanim. Ne zato sto je netacno, nego zato sto je (za sada i (nazalost) sigurno jos neko vreme) jednostavno neprimenljivo u Srbiji.

    Da budem jasniji, ako je ovaj tekst o necemu sto negde u svetu postoji i radi – onda je tekst (kao prozor u svet i kao stivo za podizanje opste upoznatosti sa svim novim stravim, trendovima, istrazivanjima i slicnim) veoma dobar. Medjutim, ako je tekst iole povezan sa bilo kakvom zeljom za upotrebnoscu u Srbiji – onda je daleko od toga.

    Hajde da uradimo „helicopter view“: bez obzira koji se kanal komunikacije koristi i bez obzira koja se tehnika/nacin/sta-god-slicno komunikacije upotrebljava konacan cilj je da publika nesto uradi na osnovu te informacije (kreira ili promeni misljenje, bude informisana, napravi neku aktivnost…)

    Na osnovu ovoga zakljucak je jednostavan: informacija mora da dodje do publike. Prema svim ovde napisanim teksovim izgleda da postoje dva nacina: ili se poruka/informacija (kreirana nekako i na osnovu necega) samo „baci“, pa ko sta od publike i kako „uhvati“ (na osnovu toga sto publika „ima pravo da bira sta hoce i sta nece, gde ce da gleda, a gde nece, svoje slobode da…“ ili sta god slicno) ili se ide na „stari“ nacin (kako si ga ti nazvala).

    Ja biram drugi nacin (za tebe stari, za mene mozda i jedini pravi), a evo i zasto. Vecina ljudi u Srbiji nema potpuno svoje misljenje, navikli su da veruju medijima (bilo kojim), navikli su da preuzimaju necije misljenje i nazivaju ga svojim, Srbija (generalno gledano) nema javno mnjenje (barem ne ono pravo), ljudi na ovim prostorima su (nazalost) navikli da ih neko (JEDNA osoba, „veliki vodja“) vodi, da im se kaze sta da rade… iako sam sve ovo mozda i prejako napisao, ali nazalost ovo JESTE istina ovih prostora. I ne uzimajuci ovo kao cinjenicu, krsi se prvo pravilo (bilo koje) komunikacije – „know your audience“, a to svi znamo kako se zavrsava… pogubno po rezultate.

    Dakle, sloboda za publiku je super, ali sta ako je ta publika nece, i ako bolje reaguje na „kreiram ti sve“ nacin rada. Ovo ne znaci da su sve publike ovde takve, ali vecina (nazalost) jeste. A onda se tako mora i raditi. I naravno, teziti da se publika vremenom pogine na sto je moguce visi nivo (edukovanje i organizovanje javnosti i slicno), ali za sada raditi prema onome sto je realnost.

    Da pomenem jos nekoliko interesantnih zapazanja na tu temu: koliko je „pull kampanja“ uspelo u Srbiji (u poredjenju sa „push kampanjama“). Jako malo. Zasto tizer-kampanje kod nas rade (relativno) lose i sa ne tako dobrim rezultatima? Zasto se net vec godinama kod nas nije „primio“ na nacin na koji se „primio“ u zemljama iz kojih uzimamo primere koje (ovde i na slicnim mestima) prepricavamo? Rekao bih da se vecina ovoga moze podvesti pod „specificnost trzista“ (opste, ali najbolje opisuje) i ako zelis da na ovom (ne svetskom, ne evropskom, ne regionalnom, ne balkanskom, nego nasem) trsistu nesto napravis – to jednostavno moras da uzmes u obzir.

    Zakljucak, sve pohvale za tekst kao prozor u svet i trendove koji ce (mozda nekad) stici i kod nas, i savet da se na njega i slicne tekstove stavi neki label (odmah pored naslova) „nema jos u Srbiji“ ili „uskoro i kod nas“ ili „za sada ne pokriva ovo trziste, ali uskoro…“ :-)

  41. Miss Cybernaut

    Sjajan clanak :)
    Moram samo jednu stvar da primetim – nisu mediji cuvari informacija nego PRovi, bar iz mog sestogodisnjeg novinarskog iskustva.

    Dakle desavalo se da
    1. imaju a ne daju (informacije)
    2. budu nedostupni kad je neka kriza (tvoje je da ih ulovis, jel… najcesce se u tom slucaju preskakao PR, cela fora je da dobijes info, ne nuzno i od PRa)
    3. pokusavaju da govore u ime CEO-a
    4. salju nepotpune informacije
    5. pokusavaju da ubace svoj rodjeni tekst u novine ali ako moze jos i da se novinar potpise na to (da, da….!!)
    6. umesto da nude informacije, oni su slali saopstenja veoma retko se nametnuvsi kao relevantan provajder informacija / sagovornika.

    U slucaju kada su radili svoj posao vrhunski, bili su neprocenjivi pomagaci medijima :)

    Novinari su po defaultu zastupnici gradjana i govore u ime kupaca (i pitaju, o da, mnoogo pitaju tj. ako nisu iz resavske skole gde se prepisuje) i najcesce je to bila slaba karika – kupci su nevidljivi entitet a novinari kao advokati svojih citalaca su imali zadatak da budu zapravo i u PR ulozi ponekad.

    Inace, u poplavi svega i svacega na webu mediji su ono sto ostri fokus – kao kad umesto da stalno sam biras muziku kao na blip.fm izaberes recimo last.fm i pustas da neko drugi izabere sve iz teme koja ti je privlacna. Selekcija je vazna ako je odabir relevantan, i TO je ono sto kupujemo u medijima, ne informaciju nego selekciju i obradu iste. To nije gatekeeping. Niko PR-a ne sprecava da stavi na sajt sve sto treba kupcu, celu sliku. Jos samo da neko nagovori urednike da uvedu praksu kao sav normalan svet i objave i adresu web sajta u offline clancima i eto ;)

    To sto postoji komunikacija na webu, ne znaci da su svi na webu i da svi tu informaciju traze… zato PR mora da bude malo i pushy i dalje. Nisu svi kupci na netu, ali bice… i super je ovaj forward looking clanak! :)

    Za one koji su na netu, posao rade i drustveni mediji i oglasi takodje.

  42. Miloš

    Odlican tekst kao i uvek. Nesto mi prija da citam sve na temu PR, i ako dolazim mozda vise iz tehnickog sveta :)

    Cuvam neka pitanja za onaj cuveni obecani intervju, ali me sada uz ovu pricu zanima : Koliko ce PR u buducnosti biti okrenut drustvenim medijima, pre svega Twitter-u i Facebooku?

    Veliki pozdrav

  43. Dragana Djermanovic

    Uh, dragi moj, na žalost nerado moram primetiti da je iako vrlo britak i za naše podneblje (i šire) tvoj način razmišljanja vrlo svež, on pomalo (posmatrano globalne trendove, koji će nas, hm, može biti i mimoići) old fashion ;)

    Ali, ti znaš da sam ja sada u zanosu ove E-re…
    PRičaćemo o ovome još nakon nekog vremena, ok?

    U ovoj „fazi“ (real-time Dragana) smatram da nije publika u centru.
    Tj. publika JESTE (u dekartovskom smislu postojanja, jasno).
    I publika bira u kojem pravcu i u kolikoj meri usmerava svoj pogled (želju, težnju, pažnju, podršku, animozitet).

    Radije biram sledeći koncept:

    Creating a successful Long tail aggregator

    1. Move inventory way in… or way out
    2. Let customers do the work
    3. One distribution method doesn’t fit all
    4. One product doesn’t fit all
    5. Share information
    6. Think “and” not “or”
    7. Trust the market to do your job: “In abundant markets, you can simply throw everything out there and see what happens, letting the market sort it out. The difference between “pre-filtering” and “post-filtering” is predicting versus measuring, and the latter is invariably more accurate. Online markets are nothing if not information-rich, it’s relatively easy for people to compare goods, and spread the word about they like”
    8. Understand the power of free

    Chris Anderson, The Long Tail

    Analize su super, planiranja još superija, ali stvarno mislim da je sada najvažnije širom otvoriti prozore i udahnuti svežinu života i žagora sjajnih konverzacija koje se događaju i bujaju!

    Malko treba prilagoditi naše stare načine PRojektovanja i komuniciranja, onako malko radikalno.
    Razume se, sve staro je naučeno, uvežbano, ima svoju namenu, egzistira… ali mi PRofesionalci rastemo i PRipremamo se.

    Or I was just making things up :) (Clay Shirky)

    D Dj

  44. znas-vec-ko-je (i ko ovako profesionalno razmislja)

    Hm, sve napisano je apsolutno tacno… ali je fokusirano na posledicu, a ne na uzrok.

    Tacno je da je u centru svake (PR) komunikacije publika. Tu nema dvojbe. Ali nije tacno da je veliki problem u (losem, neprofesionalnom, aljkavom, nepreciznom…) selektovanju javnost (ljudi, publike, ciljne grupe, konzumera, potrošača… kako si vec napisala).

    Generalno, osnovni problem je u nepoznavanju (i samim tim i nekoriscenju) procesa za izradu (planiranje i postavljanje) PR kampanja. A proces je jako jednostavan: analiza i ciljevi (zajedno) na prvom mestu, pa onda izbor ciljnih jevnosti, pa poruka, pa… (ma, ovo bi trebalo svi da znaju, pa da ne pisem dalje… ali nazalost malo ko zna)
    Dakle, greske (a samim tim i kasniji nedostatak rezultata) se prave jos u analizi, mada kod nas vise u koraku postavljanja ciljeva, i to najvise u delu postavljanja ciljeva koji uopste nisu PR ciljevi (u prevodu: postavljaju se ciljevi koji lepo zvuce i svi zele da se oni ostvare, ali jednostavno to nije nesto sto PR moze da uradi, nije u oblastima PR delovanja i/ili alati koje PR koristi jednostavno ne mogu promeniti to nesto sto bi zeleli da promenimo).

    A onda je vec jasno, ako se cilj pogresno postavi – rezultat se podrazumeva („cilj ispunjen, ali nema rezultata“ analogno sa onom poznatom narodnom „operacija uspela – pacijent mrtav). Cak iako na to ne dodamo cinjenicu da onaj ko je pogresno postavio cilj(eve) skoro sigurno i ne moze da uradi dobru segmentaciju + skoro sigurno ne ume da kreira kvalitetnu poruku + …

    Umesto zakljucka: vise profesionalnosti u procesu izrade PR kampanje, posebno u delu analize i postavljanju cilja/ciljeva, a posle sve u koracima izbora ciljne javnosti, kreiranja poruka i sledecim koracima ide mnogo lakse, jednostavnije i glatko.

    Za sam kraj bih citirao Sam Black-a: „Odnosi sa javnoscu su veoma jednostavni – obavljati ih profesionalno jeste ono sto cini poteskocu”

    I rest my case.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *