Bukiraj
Kategorije
Arhiva
Newsletter

Dokle će PR-ovi da NE unapređuju Odnose s javnostima?!

Odnosi s javnošću uspostavljaju, unapređuju i održavaju odnose sa bitnim javnostima.

Po definiciji, mi demistifikujemo kompanijske/organizacijske aktivnosti. Naš je posao da komunicirajući transparentno sa svim bitnim javnostima (te medijima) otklanjamo nejasnoće i insinuacije o onima koje predstavljamo, vodeći konverzaciju u njenim stvarnim (realnim) okvirima. Još jednom -> transparentno.

Izleti (i kampovanja) PRedstavnika branše koji utiču na sliku o ovoj PRofesiji u široj javnosti na kojoj (zbog njih i njima sličnih) SVI ispadamo mutivode, tampon zone, azili svom menadžmentu, gate kiperi i kerberi u ma kom smislu nedolični su i na njih se mora reagovati.

Na jedan takav PRimer odreagovalo je Društvo Srbije za odnose s javnošću i inspirisalo nastanak ovog posta:

DSOJ

Mislim da je značajno da se na ovu i slične teme (kao nekoliko puta do sada) DSOJ oglasi i putem zvaničnog Saopštenja prema medijima, ne bi li na taj način istakao svoj jasan stav o nePRofesionalizmu u branši i istovremeno zaštitio onaj deo struke koji svoj posao vodi u skladu sa opšteprihvaćenim načelima PRofesije. Jedino na taj način možemo organizovano (za)štititi struku od daljeg urušavanja u medijima… te u najširoj javnosti.

PAR DETALJA O KONKRETNOM SLUČAJU ->

Svečano otvaranje Avalskog Tornja.

Svi su tu, ali ne kao nekada… nema niti jednog predstavnika opozicije, pa ni g. Koštunice kojem ovaj gest nije prošao „ispod radara“.

Evo šta u vezi sa celom tom gužvom kaže Press:

„Posle kritika predsednika Tadića zbog tog propusta, odgovornost je preuzeo Organizacioni odbor, iako njegovi članovi tvrde da nikada nisu razmatrali pitanje zvanica!

Na pozivnici za otvaranje potpisani su gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i ministar životne sredine OliverDulić. U Skupštini grada kažu da gradonačelnik nije sastavljao spisak, a da je potpisan jer je Toranj otvoren u okviru manifestacije „Dani Beograda“.

Savetnik za medije ministra Dulića, Momčilo Arbutina, rekao nam je da „ni Ministarstvo ni Dulić nisu pravili spisak zvanica„, a potom, očigledno pokušavajući nekoga da „pokrije“, napravio jedinstveni manevar u odnosima sa novinarima.

– Ministar Dulić je bio isključivo zadužen za izgradnju. Ni na koji način nije učestvovao u pravljenju spiska – „objasnio“ nam je Arbutina, i uputio nas da se obratimo Organizacionom odboru.

Kada smo poslali pitanja predsedniku Odbora Bratislavu Pejkoviću, javio nam se isti Momčilo Arbutina, koji nas je i uputio na Odbor, i rekao da će on da nam saopšti odgovor Pejkovića(?!), koji glasi:

„Odbor je svestan da je došlo do propusta prilikom sastavljanja spiska zvanica i analiziraće razloge“ – izdiktirao nam je Arbutina, koji nije hteo da kaže u kom svojstvu on sada „zastupa“ i Pejkovića.

S druge strane, član Odbora ispred RTS-a Miloš Bato Milatović, kaže da je on uradio „deo spiska zvanica“ na kome su donatori, privrednici i umetnici i prosledio ga Dulićevom ministarstvu, i misli da je to Ministarstvo pravilo spisak!

Gordana Plamenac, član Odbora, tvrdi da na sastancima nikada nije govoreno o zvanicama.

– Ni na jednoj sednici Odbora nismo govorili o spisku zvanica. Zaista ne znam ko je sastavljao spiskove – rekla je Plamenac.“

REZIME ->

Dakle, pozivnicu potpisuju Gradonačelnik i Ministar Dulić.

Ni jedan ni drugi (tj. institucije koje predstavljaju) nisu sastavljali spisak… tj. nisu u njega imali uvid. Ali su pozivnice ipak potpisali…

S druge strane odgovornost preuzimaju oni koji nisu potpisivali pozivnice ali ni „govorili o spisku zvanica“ – Odbor za organizaciju.

Naravno, čudno je da Odbor za organizaciju nema predstave o zvanicama jer, odbor baš za TE zvanice o kojima NIŠTA NE ZNA, i organizuje čitav događaj… ili ne?!

Gospodin Arbutina koji po „mirođija“ sistemu iskače iz svakog sosa i time stvara konfuziju ali i ne doprinosi rešavanju nedoumica javnosti, morao bi se upoznati sa načelima PRofesije kojom se bavi. Sramotno je nositi zvanje bez znanja i time škoditi čitavoj PRofesiji.

I još nešto, Odnosi s medijima su deo PR-a, a često je to i PRotokol. Čak i da g Arbutina po svojoj funkciji nije bio uključen u aktivnosti oko Tornja, njegov odgovor medijima morao bi biti jasan i zadovoljavajuć, a ne obrnuto.

Komentari

  1. Данило

    @tu-sam-i-dalje: немам ја ништа против проширења и измене језика — то је свакодневна и нормална појава. Међутим, не разумем како неко нема проблема са изменом једне речи тако да звучи неписмено („јавностима“), а прављење нових речи типа „утржњавање“ или „тржење“ им звучи „мало настрано“ (мени ове звуче мање настрано од „јавностима“ — просто, ово су нове речи које нисам никад чуо, а кад ми неко каже да ће чајеве засладити „шећерима“, ја се загрцнем).

    Што се тиче осталих „тешких“ речи, једно је сигурно: неће се пронаћи одговарајући изрази ако се и не покуша :) Ово није моја област па не могу да проценим шта „leverage“ значи, али пошто се углавном односи на добијање већег (веће силе) од мањег (полугом, наравно), могу се употребити и остале идеје са сличном позадином: на пример „замајац“ (мада, он „скупља“ силу па је избацује са већим моментом). Али наравно, моји предлози вероватно немају много смисла када се одговарајућа тема узме у обзир, тако да је боље да то ви радите :)

    Успут, „бенефит“ би могао бити и „добробит“ (не знам зашто „корист“ није довољно добар превод), а и поред датог објашњења ја не видим зашто је „јавности“ (множина) имало другачије од „циљне групе“: то што се циљна група састоји од подгрупа које саме по себи могу бити циљне групе не захтева увођење новог израза — наиме, та препозната заједничка корист их идентификује као једну циљну групу, без обзира на то што ту групу можемо поделити и на друге групе: на пример оне са дугим ноктима и оне са кратким ноктима, оне који носе обућу величине 42 и веће и оне који носе мању обућу, итд. Ако нас занима циљна група „људи који пију млеко“, то које су им дужине нокти вероватно неће бити корелисано са њиховим „млечним“ навикама.

    Поента је овде врло једноставна: свака реч, док се „не прими“, звучи настрано. Задатак стручњака је да уведу терминологију тако да се о датој теми може разговарати на српском језику, а нешто од тога ће се примити, а нешто неће (на пример, 30-тих година прошлог века је један од предложених превода у математици за тангенту био „дирка“ — као права која додирује неку криву, али то се није „примило“; друге речи као „извод“ и „прстен“ јесу, а још неке друге као „интеграл“ су остале изворне).

    Моја примедба се односи на то да ја, као „обичан“ говорник српског језика, не видим ниједан разлог да се мења постојећи израз „јавност“ и да му се додаје множински облик зарад ове теме.

  2. tu-sam-i-dalje

    @Dragana:
    1) cestitam na podizanju ove teme (sto cesce i sto vise ovakvih stvari ce (valjda) spasiti struku… barem malo)

    2) (citiram) „Mislim da je značajno da se na ovu i slične teme (kao nekoliko puta do sada) DSOJ oglasi i putem zvaničnog Saopštenja prema medijima, ne bi li na taj način istakao svoj jasan stav o nePRofesionalizmu u branši i istovremeno zaštitio onaj deo struke koji svoj posao vodi u skladu sa opšteprihvaćenim načelima PRofesije.“

    Nema sanse da Drustvo to uradi… (nazalost!) Pa da im posle strada clanarina (i ko zna sta jos) posto su vecina njihovih clanova (cast za nekoliko izuzetaka) upravo takvi kako je ovde opisano (nestrucni, douceni…). Eh da je drugacije… ali (nazalost) nije.

    @Данило:
    Oko komentara javnost-javnosti: licno se biznisom (ups, business-om posto ne znam dobru srpsku rec za ovo) bavim vec duuugiiii godina i za mnogo stvari ne postoje dobre (upotrebljive) srpske reci. Jednostavno, nije prevodljivo, ne postoji u nasem jeziku opcija za tako nesto i slicno…

    Javnost jeste zbirna imenica i ne postoji rec „javnosti“, ali kako (jednostavno) objasniti „zbir medjusobno razlicitih ciljnih grupa koje je zahvaljujuci medjusobnoj povezanosti po nekom ili vise kriterijuma moguce obuhvatiti komunikacijskom porukom kako bi se kod svih njih postigao isti globalni (komunikacijski) cilj u cemu su iste te ciljne grupe sklone ucestvovati, jer se tako cini neki benefit (hm, najblize receno na srpskom: korist) i njima“? Hm, spreman sam (bez obzira na veliko postovanje koje imam prema nasem jeziku, a uzimajuci u obzir upotrebljivost istog u svakodnevnoj komunikaciji) da taj „zbir medjusobno razlicitih ciljnih grupa koje…“ nazovem javnostI… nazalost, ali je tako. Mozda tako unistavam jezik, ali se i borim protiv toga da ga NE koristim u svakodnevnoj strucnoj komunikaciji. Doduse, naznacim da je to neispravna rec, ali da najbolje opisuje..

    Dakle, malo izmenjeni srpski ili bez srpskog, uz obilno koriscenje samo stranih reci.. hm…

    Inace, ovo nije svojstveno samo za nas jezik. I u engleskom jeziku se javlja isti (veoma slican) problem, pa se u strucnoj literaturi, pogotovu onoj koja u PR temama vecu paznju obraca na ciljne grupe moze pronaci (naravno, uz objasnjenje da je to „for educational purposes only“) izraz PublicS relations ili u prevodu Odnosi sa ciljnim grupama (koje je zahvaljujuci medjusobnoj povezanosti..). Drugim recima, struka je prevazisla originalni naziv same struke…

    Protiv sam toga da se jezik unistava, za to sam da jezik raste i razvija se, sklon sam dopustiti da tamo gde nema drugog resenja koristimo najbolje trenutno moguce, pogotovu ako to dovoljno dobro „resava posao“.

    Za one koji su striktni oko nemenjanja srpskog jezika evo mali zadatak: dajte mi rec (jednu rec) koja ce u svom znacenju, smislu i svemu ostalom zameniti rec „marketing“, a da ta rec bude shvatljiva i da ne zvuci malo nastrano (kao npr. „utrznjavanje“ili „trzenje“) i ja cu odmah poceti da je koristim. A rec „marketing“ je samo vrh ledenog brega… try „leverage“

  3. Branislava Gajić

    Nažalost, moram se složiti sa utiskom da je profesionalna deformacija mnogih (nazovi) PR-ova da pričaju opšte, izbegavajući suštinu, da sklapaju neku generalnu lepu priču umesto da budu konkretni i izbegavaju preuzimanje odgovornosti i sakrivaju svoje lične i propuste svoje firme.

    Čast izuzecima naravno, ali dosta je osoba koje se bave odnosima sa javnošću, a da nemaju stručni niti lični integritet. Tako da me uopšte ne čudi to što mnogi novinari ne vole PR-ove, umesto da im ljudi koji se bave odnosima sa javnošću budu osobe na usluzi i od pomoći.

  4. Данило

    Одступићу од теме, али ми то не замерите — просто, један разлог зашто „PR-ове“ тешко варим је и недостатак било какве изражајности (опростите, „елоквенције“) у њиховим саопштењима (и још извините на уопштавању — признајем да има изузетака којима језик на којем издају саопштења није стран као неки страни језик).

    Колико ја знам, „јавност“ је збирна именица те нема множину „јавности“ (постоји генитивски облик једнине који се исто пише). Претпостављам да је то „речник бранше“, али веома рогобатно звучи „нама осталима“.

    А нама осталима и „саопштење према медијима“ звучи као „интерпретација саопштења од стране медија“, пошто је то начин на који се „према“ користи у неструковном српском језику.

    Ту негде сам одустао од читања.

  5. Aleksandar

    Fotogalerija: Avalski toranj, drugi put
    Srpska parada kiča

    http://www.e-novine.com/fotogalerija/fotogalerija-srbija/36812-Srpska-parada-kia.html

  6. RainDog

    Ja bih rekao da funkcionišu njima i odnosi sa medijima i PR.
    Cilj je bio da se u javnosti stvori slika da su samo ovi zaslužni za izgradnju i to je i postignuto. Malo talasanja verovatno nije bilo moguće izbeći.
    S druge strane, pitanje je koliko čitava ta frtutma oko izgradnje Avalskog tornja donosi pozitivnih poena graditeljima (s moje tačke gledišta, a pretpostavljam i sa tačke gledišta čitavog stanovništva van Beograda i dobrog dela Beograđana) ne vidi se da je taj poduhvat toliko značajan kakvim se prikazuje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *