Da li PR (treba da) govori istinu?!

I pitanje nad pitanjima.

Ne znam koliko se sećate, u jednom sam postu jasno i glasno rekla šta je po mojoj PRaksi i znanju „Ultimativni PR manifesto“. Ovo moje viđenje stvari je zapravo ideja PR-a… onako posve platonovska. Međutim, ja u ideje verujem. I mislim da je sasvim moguće dovesti ih u istu perceptivnu ravan sa stvarnošću. Meni je to uvek polazilo za rukom u PRaksi. UVEK!

Evo par redova iz tog posta:

Ne manipuliši. Ne PReuveličavaj. Ne laži. Ne obmanjuj. Ne daj lažna obećanja. Ne posmatraj potrošače/kupce kao brojke – već kao ljude. Ne ulizuj se. Ne pretvaraj se da si nešto što nisi. Ne pravi se najpametniji, najgluplji, najbolji, najjedinstveniji… uvek ima neko ko zna, može i daje više! Ne obećavaj šta ne možeš da uradiš. Ne krši obećanja.

Međutim, PRovci ne uspevaju tako da rade, kompanije ne prihvataju takvu PRaksu, a javnost nam stoga sve manje veruje. PR se shvata kao nužno zlo… kao barijera, tampon zona i staza popločana trnjem koja medije vodi do željenog sagovornika (a to gotovo uvek nije PR). Žalosno… Nama u struci to teško pada… Neki od nas to pokušavaju da promene. Lično, sa medijima sam oduvek gradila odnos poverenja i u toj nameri mi je iskrenost bila od najveće pomoći. Mnogi od njih su čitaoci ovog bloga i ove reči mogu da potvrde.

Barometar poverenja koji već deset godina u kontinuitetu izrađuje Edelman, upravo potvrđuje da su transparentnost, istina i iskrenost generalno najznačajniji parametri korporativne reputacije i osnova dugoročnog poverenja. Šta znači dozirati istinu? Po meni, poenta je samo u načinu na koji ćete (celu) istinu staviti u kontekst.

Nedavno mi se klijent požalio kako konkurencija preuzima njegove korisnike na način da preuzima do tada postignute rejtinge korisnika bez ikakve provere! Super, odgovor je jasan: mi smo toliko dobri i toliko smo dobro razvili sitem rangiranja da (čak) i naša konkurencija ne dovodi u pitanje našu efikasnost i preuzima ih (bez ikakve) provere i sumnje! Eto toliko smo dobri! To nije dozirana istina, ili delimična istina… to je To! U našem kontekstu, onom koji mi komuniciramo. Ali istina se nikada ne dovodi u pitanje.

Povod za ovaj postić je prilog na Novoj TV objavljen i na manjguri, u kojoj kolega Krešo Macan, koleginica Aleksandra Kolarić i predstavnici medija iznose svoj stav o istinskim modusima ponašanja u PR situacijama. Meni su, doduše misli malo odlutale od jedinstvene teme samog videa… ali vi ga pogledajte pa ćemo se u komentarima naći na PRavim talasnim dužinama.


Komentari (7)
3-23-2010
00:34:47

Ja tu nemam nikakvih dilema. Po meni, istina nema alternativu. Međutim, kao što sam već pisao, smatram da se istina može reći na različite načine. I ne mora se reći baš svaka istina – uvek se može pronaći neka na koju se može i treba usmeriti pažnja… ;) Ali se ne sme lagati.

Ne znam da li je problem do mog (ne)poznavanja hrvatskog jezika, ali mi se čini da se u prilogu brkaju pojmovi „glasnogovornik“ (portparol) i PR. PR stručnjak ne mora biti i portparol i obratno…

3-23-2010
10:58:14

Hvala na istini.
Bez nje nema poverenja.
Bez poverenja nema kredibiliteta.
Bez kredibiliteta nema brenda.
I šta ćemo onda?

3-24-2010
15:45:16

Jako jako jako poučno, obožavam ovakve teme. Godinama sam u umjetnosti i bloganju, a PR me sve više „dirka“ i interesira. Hvala ti Gago.

3-27-2010
07:29:35

Doziranje i povremeno zaobilaženje istine, na sopsveni rizik i uz dozvolu poslodavca, ali plasirano tako da uvek omogućuje priključak na svaku od moguće otkrivenih i izrečenih sitnih neistina, uz dobro besedništvo i ubedljiv javni nastup , i eto vam mutacije glumca, advokata i psihoterapeuta- jednom rečju stručnjaka za PR.

4-23-2010
08:52:30

Hvala na istini.
Bez nje nema poverenja.
Bez poverenja nema kredibiliteta.
Bez kredibiliteta nema brenda.
I šta ćemo onda?