Razmišljanja

Svi oni sadržaji koji su u mom umu bili okidač za pisanje, za akcije i reakcije.


Kratak post

Ponekad se pitam šta je smisao nekih ljudi i situacija koje mi život  postavlja? Zbog čega me je nešto zabolelo, šta će biti rezultat (ili posledica)  nekog događaja…

Zapravo, ja se stalno nešto pitam… i osluškujem…

I onda shvatim: svi ljudi, osmesi, reči, suze, dodiri… sva razočarenja, uzbuđenja, radosti i bol… svaki tren mira i bolne uznemirenosti… strah… patnja… sreća i strast dogodili su se sa razlogom!

Svako ko je prošao kroz moj život za večnost me obogatio… svi koji su u mom životu ostali – vrede više od svih mojih misli zajedno!

I za kraj, Zenon, jedan od filozofa koji veoma vešto oslikava moj složeni um rekao je:

„Ne plaši se Bogova

Ne plaši se smrti

I znaj da je zadovoljstvo dostupno svima…

I da bol – ako je jaka, traje kratko,

A ako traje dugo – podnošljiva je

I seti se -> da mudrac pronalazi sreću i u patnji!“

Sada ima sve manje pitanja… sada mi život šalje samo odgovore… i nove izazove. A ja sam veoma srećna jer znam da sam dostojna tih izazova… i da su oni – dostojni mene!

;)

Vaša DDj

Pročitaj ceo post →

Zli dusi

„Ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju dušu kada veliku ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevešti ljudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je nađete na tržnici stareži, u prljavštini, naopako nameštenu, bez proporcija, bez harmonije – kao igračku kod nerazumnog deteta, i ne možete je više prepoznati…

Ne!

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Pročitaj ceo post →

Magarac & ljudi

Dedin post „Neko i nešto“ me je podsetio na zgodnu priču… Pokušaću da je prepričam. Eh, Vlado, Vlado… oko tri puta na dan pomislim o ovome što si napisao ;)

************************

Majka, otac i sin krenuše na put… kraj njih je tiho koračalo njihovo magare.

Kad uđoše u prvo selo svi u glas povikaše: „Pa ovo stvarno nema smisla: njih troje pešače kao budale, a zdravo-pravo magare šeta pored njih! Svašta!!!“

Odlučiše mama i tata da na magare posednu dečaka.

Nastave dalje…

Na ulasku u sledeće selo opet isti osuđujući pogled… po neko izusti i rečenicu, opet prekorno: „Sramota! On mlad i zdrav zaseo na magarca, a stari roditelji pored njega pešače! Iju! Kakva je ova mladež, jadni mi sa njima!

Na izlasku iz sela na magare se pope majka.

Nastave dalje…

Tek što su ušli u sledeće selo jedna fina gospođa povika: „Ženo sram te bilo! Kakva si ti majka! Vodaš se na magarcu a dete ti pešači tim jadnim nožicama!

Majka briznu u plač…

Uze dečaka za ruku, a na magare se ovoga puta pope otac.

Gde će ti duša sramni čoveče! Žena i sin ti se vuku kraj magarca, a ti zaseo kao beg!“ – povikaše u sledećem selu.

Ne znavši šta će više sa sobom, odlučiše da majka i sin na magarcu produže do sledećeg sela… a otac kraj njih hodaše smireno… već pognute glave.

E ljudi moji! Dođite da vidite bezočnike! Sirotom će magaretu kičmu da slome! Savio se do crne zemlje, a gospođa i mali mirno sede! E to ti je bezobrazluk!

***************************************

Vaša DDj

Pročitaj ceo post →

Odgovornost

Kada god pričamo o odgovornosti morali bismo  pred sobom da zamislimo oči svog deteta.

Tako smo vešti u smišljanju i izmišljanju novih stvari… idemo napred… celo ovo čovečanstvo za sve ima rešenje… inovaciju.

Samo… ona jedna stvar: kontrola nad nama samima – nikako da nam upali.

Sve smo smislili – samo ne kako da sebe obuzdamo…

Čini mi se da znam gde je ogledalo moje duše.

Kada započnemo novi dan, san, ideju, misao… sve te (glupe) velike ili sasvim male stvari, kad bismo samo uspeli da zamislimo pogled svog deteta i taj muk… tu tišinu jedine nevinosti na svetu… tu tihu opomenu… da ne živimo (samo) zbog sebe…

Eto, po ko zna koju noć za redom inspirisana svojim anđelima i njihovim prodornim mudrim pogledima.

Ja sam odgovorna.

Odgovoriću im na sva pitanja o danima i stazama kojima sam koračala.

I posle toga… moraju me još silnije voleti.

Ili… debelo grešim…

Pročitaj ceo post →

Šta je blog?

U ovom trenutku učestvujem u kreiranju 3 korporativna bloga, a u poslednje vreme je i nekoliko dragih mi ljudi započelo sa bloganjem… onim ličnim… za svoju (i moju) dušu. Tu se vrte neka ista pitanja…

Upload-aću neka predavnja o korporativnim blogovima koja su sveža… ima jednostavno korisnih stvari.

Međutim, drugo sam htela da kažem… šta je po meni blog?

Kada otvorim nečiji blog ono što želim je  osećaj kao da autora preko njegovih tekstova gledam direktno i duboko u oči koje su širom otvorene! E to bih volela da mi se dogodi! Tada taj blog ide u reader i vraćam mu se… jer, ja volim da ljude gledam u oči… širom otvorene.

Pročitaj ceo post →

Ideji i svim (pre)ostalim vukovima!

Twit Miloša Đajića potsetio me je na ove strašne redove Mike Antića

Eh… dragi moji Vukovi…

I

Kao da će kraj avgusta. Nebo se kruni i odranja žute mirise mraka. Zatrpava me zvezdama.

Umotavam se u lišće. Tako smo bliži vetru. Osećam ga u kičmi i u dubinama očiju. To je moj skroviti način vajanja ovog sveta.

Pročitaj ceo post →

Život je knjiga

Pojave možemo posmatrati kao kontinuirane procese.

Možemo, tako, pretpostavljati da samo lagano klizimo iz faze u fazu… iz događaja u događaj.

Sve što smo do sada (u)radili ostavlja tragove u našim životima, životima naše dece, ali i u životima pokolenja.

Meni se ponekad čini još nešto: život nije samo (jedan) proces.

Život je kao knjiga.

Šta život, dakle jeste:

Pročitaj ceo post →

Kako da postanemo (još) bolji – via Chad Levitt

Kada naiđem na neki super cool članak na webu obično  šerovanjem na Twitteru i FB-u zadovoljim potrebu da ga sa svima podelim.

Sa nekim tekstovima to jednostavno nije dovoljno!

Evo ga: „49 ličnih brending pitanja koja treba da postavimo sebi“.

Chad Levitt je za PersonalBranding blog (čije praćenje toplo PReporučujem) sačinio listu 49 interesantnih pitanja na koja treba odgovoriti, ali onako 1 na 1 jedan sa samim sobom. Uradila! Neverovatno koliko stvari mogu učiniti i koliko moram raditi na sebi! Pogledajte, porazmislite, odgovorite and at the end: do something (great) with yourself ;)

Pročitaj ceo post →

Političari i net demokratija

Jedan političar, kandidat za predsednika opštine bla bla, a moj prijatelj, mesec dana pred izbore reče: „Pa daj da napravimo nešto oko te kampanje na internetu Gago!“

Eh, eh, eh. Ne ide to tako. Mi ovde znamo da to tako NIKAKO ne ide.

Cela ta priča o političarima i netu pretvoriće se u naš najgori košmar; jer, ima tu par stvari koje političari nikako da shvate.

Napisala sam jedan post koji nije u duhu ddj.com na drugom blogu. Evo fragmenata, a u celosti ga možete pročitati -> ovde.

************************************************

„Prva prava predizborna kampanja na blogovima u Srbiji (bar koliko ja znam) je započela u, ko bi rek`o, Negotinu.
Negotin, koji koliko do juče jedva da je znao za internet se preselio na blogove.
Na šest blogova različitih političkih opcija moguće je iz sata u sat pratiti nove informacije, ali i (što je mnogo važnije, i u stvari i svrha blogova), komentarisati dešavanja i komunicirati direktno sa nosiocima lista ili ljudima koji se informacijama bave, kao što su novinari.“

Ovo je početak posta „Negotinske wannabe Obame„,  Zorana Stankovića (RainDog) na E-stavu.

Pročitaj ceo post →

Svinjski grip – da li smo svi zečevi?!

Moja Nina je đak prvak. Sutra je roditeljski sastanak u njenoj školi. Tema –> vakcinacija.

Nedeljama razmišljam o svinjskom gripu, a danima istražujem brojne globalne izvore u vezi sa ovom „pandemijom“ i mogućnostima za prevenciju. Dosta toga sam pronašla i sa zadovoljstvom to delim sa vama. Nisam pametna na ovu temu, ali činjenice koje sam pronašla nužno ne zahtevaju da budemo pametni da bismo shvatili da nešto „smrdi“.

Pročitaj ceo post →
Strana 3 od 612345...→|