Razmišljanja

Svi oni sadržaji koji su u mom umu bili okidač za pisanje, za akcije i reakcije.


Šta ako radite za ljude koje prezirete?!

Radite za klijenta u čiji proizvod i uslugu ne verujete? Šef vam je osoba koju prezirete? Promovišete ili preporučujete ono što nikada ne biste koristili? Ili ste naprosto u vezi sa osobom za koju znate da vas ne zaslužuje i da je pogrešan izbor? I šta sad?!

Pročitaj ceo post →

Zdravo stranče

Svaka situacija, sadržaj i poruka u nekom su smislu roršahov test. Kako razumemo pohvalu, kritiku, članak u novinama, nečiju izdaju ili fotografiju – jedinstveno je iskustvo.

Zato volim umetnost, svaki put svaki redak i svaku sliku doživim drugačije. Razmišljala sam o tome kako bi bilo zgodno da o svakom umetničkom delu postoji biblioteka interpretacija sa nekoliko informacija o osobi koja ga je interpretirala. Te interpretacije bi bile umetničko delo same za sebe!

Pre nekoliko dana američka umetnica i animatorka Kisrten Lepore objavila je kratak animirani video: „Hi Stranger“. U nekoliko minuta isprepletana osećanja jeze, šoka, iščekivanja i ko zna kakvih slatkih ili prljavih misli dominiraju pažnjom gledaoca, koji odjednom više nije stranac.

Kako sam ja videla video – kao uznemirujuću sliku realnosti digitalnog doba u kojem nepoznati ljudi, stvarni ili izmišljeni, svakom od nas pružaju intimne reči utehe, podrške, kritike ili uvrede jer granice intimnosti ne postoje onog momenta kada sve strance sveta pustimo u svoj život širom otvorivši vrata digitalnih mreža. Svako je dobio pravo da sudi, prosuđuje, zaviruje u naše životne kuhinje i zaboravljene ostave; u naše rođendanske zabave, trenutke samoće i bola, sreće i euforije. Rekli smo svima: dobro nam došli! i gotovo da je prijatno da jedan potpuni stranac, makar bio od gline, viri u našu dušu bez imalo srama – sa njegove ili moje strane.

Besramna otvorenost među stidljivim ljudima koji se nikada neće sresti; masa koja teče bez ikakve naznake u kom smeru; blaga seta za onim danima kada smo imali privatnost i privatno čuvali za stvarnost… sram te bilo Stranče što viriš u moju dušu putem ovog malenog ekrana! Ko ti je dozvolio da uđeš!?

Ipak… Zdravo Stranče, izgleda da život nije ni postojao pre tebe. Ili jeste?! Ne mogu da se setim, ali eto – došao si sa razlogom… ili nisi?! Ne znam. Danas sa svim što sam naučila ne znam šta stvarno mislim, šta je stvarnost i da li mi smeta što mi stvaraju sliku sveta. Ali ti za to nisi kriv… ti si samo živ… ili nisi?! Sad ne znam tačno, deluje mi da nisi ali tek je to teško pitanje.

Hvala Kirsten za ovu umnu poslasticu… zapravo sam baš uživala :)

 

Šta vi mislite?

Pročitaj ceo post →

Blogovati ili ne – moja blogika

Posle 7 godina postojanja ovog bloga, 248 postova, 2.822 komentara i nebrojeno sati koje sam uložila u njega, našla sam se u neočekivanoj situaciji da preispitujem, na samom kraju 2015. godine, da li i ovom blogu treba da bude kraj.

Kroz sličnu dilemu prolazi skoro svaki bloger makar jednom u svom blogerskom životu, i ova okolnost može da zavisi od hiljadu faktora. Koji se nalaze u nama, ili izvan nas. Koji su nastali zbog nas ili zbog drugih.

Moje domišljanje o budućnosti ovog bloga, istačem ovde onako kako se utakalo u mene, ne nužno ovim redom. Ali, svakako onako kako sam uvek pisala: iskreno.
Evo dole moje blogike.

Blog je meni…

Pročitaj ceo post →

Novogovor u eri interneta

Gotovo polovina nas koristi internet svakodnevno (47,7%), a analizom stavova grupacija ljudi koji ga koriste svakodnevno i onih koji ga ne koriste uopšte (37%) Đorđe Vukadinović u poslednjem izdanju Vremena, iznosi tezu o dve sasvim opipljive Srbije.

Šta su „dve Srbije“…

Stavovi građana Srbije suštinski zavise od toga da li svakodnevno korsite ili ne koriste internet, pokazalo je aprilsko istraživanje NSPMa. Po stavovima, mišljenju, percepciji i navikama jasno se razlikuje ta „analogna“ i digitalna“ Srbija. Samo što je ova „digitalna“ sada (mnogo)brojnija.

Đorđe je načeo jednu veoma ozbiljnu temu, koju osećam potrebu da malo produbim iz svog e-ugla. Ovo je prvo istraživanje koje jasno ističe brojnost, značaj, snagu i potencijal internetom povezanih građana kod nas. Kupci više nisu kategorija već trenutno ponašanje pojedinaca; ni birači nisu više tvrda kategorija već trenutna manifestacija mišljenja; apstinenti nisu uspavana masa, već trenutno malodušni pojedinci. A relativizaciju ovih brojnih (do skora tvrdih) društvenih kategorija inicirao je upravo internet. Danas je i svima u Srbiji to potpuno jasno. Konačno. Mislim da će vreme preuveličavanja značaja mas medija, a umanjenja značaja društvenih medija uskoro biti iza nas.

Ono što me iskreno zabrinjava je da iako poučeni iskustvom Gutenberga, telegrafa, telefona, pa TVa nismo naučili da kada se menja način na koji komuniciramo menja se i društvo! Danas su uticaji „Ministarstva istine“ minimizirani, jer postoje dokazi izvesne prošlosti, a sadašnjost je takođe prativa i uporediva sa tuđim stvarnostima.

Šta su organizacije izgubile zbog interneta…

Pročitaj ceo post →

Blog postovi kao prevodi

Na ovom blogu sve do jednog su objavljeni autorski tekstovi. Većinu napišem „iz pera„, rado u analizu uključim druge izvore, čak i druge autore. Ovaj blog je moje mesto za iznošenje stavova na određene teme – na način na koji ja želim, po sopstvenoj savesti i stilom koji meni leži.

Šta je blog

Pročitaj ceo post →

Pokvareni svet

Ovo je kratka priča o dugotrpnoj borbi. Jedna semenka čoveka veći deo svog života provela je snažno želeći da popravi svet. Išla je napred nazad, levo desno; radila i ovo i ono; često i s namerom menjala smer. Pokušala je i sa mislima i sa delima; sa rečima i sa slikama. Znala je da nije gotovo jer da jeste ne bi više bila semeneka (čoveka). Mnoge su stvari s vremenom postajale jasnije. Jedna ponajviše. Ne treba popravljati svet. Sa svetom je sve u redu. Mi smo pokvareni. Kako popraviti sve?

Pitala se onda kako je moguće da zna ljude koje poštuje (pa zato s lakoćom uspeva i da ih voli) koji žive s mirom i uz saznanje da svet nije pokvaren. To su neka nova pitanja. Zapitala se treba li da ih poštuje ili da ih krivi?

Pročitaj ceo post →

Vašar ili JAvašluk taštine

Možda 33 i nije mnogo godina. Mada su “mnogo” i “malo” kako nas je Ajnštajn naučio – sasvim relativni pojmovi.

Za mene je 33 i mnogo i malo. Imam toliko godina. I to je malo. I mnogo.

Malo je ako sam naučila malo, mnogo je ako nisam naučila ništa. A nisam naučila gotovo ništa u poređenju sa onim što sam mogla. 33 je za mene mnogo.

Pročitaj ceo post →

Između idiokratije i transcedencije

U nedelju dana dva omiljena prijatelja spomenuli su mi po jedan film. Oni, moji prijatelji, žive u različitim zemljama, rade različite stvari, ne poznaju jedan drugog – ali poznaju mene baš dobro. I u toj tački koja se uvek nađe, spoje se ideje i neki pogled koji probudi.

Prvo sam pogledala Idiocracy (2006), pa potom Transcendence* (2014). Oba filma pokazuju potencijalnu budućnost. Prvi film je komičan SciFi koji ukazuje na obrnutu evoluciju. Pet vekova od sadašnjosti najprosečniji čovek današnjice najpametniji je na svetu; sa najbogatijim rečnikom, sa najvišim IQ, sa preživelom logikom i idejama. Hiberniran je u nekom vojnom eksperimentu i nakon pet vekova slučajno probuđen u svetu u kojem ljudi govore u skraćenicama, daveći se u sopstvenom smeću neznajući kako da reše osnovne probleme društva. Sve je pojednostavljeno, nema pitanja ni odgovoraa, nema indukcije, dedukcije, analogije i inovacije. Jer…

Pročitaj ceo post →

Nove

Kad se sve sabere – bila je ovo sjajna godina! Možda zato što je trinaesta, a to je u mom životu magičan broj; možda zato što je toliko svega selo na svoje mesto.

Godine ne pamtim po uspesima ni porazima. Od te 2009. godine pamtim po lepim uspomenama. Ova će ostati upamćena. Nova mesta, novi ljudi, novi ukusu, nova razočarenja, novi padovi, nova lica starih ljudi, novi problemi, stari izazovi.

Moji ljudi blistali sa mnom, samo za oči malobrojnih; ja sve manje želela da blistam drugima, a sve više sebi i svojima. Malo reči, mnogo slika; malo reči, više dela. Sve u svemu dobra jedna godina.

Iako duboko koračam sledećom, pitam se zašto u ovoj ne uživam kako zaslužuje. Jedno se nije promenilo… želja za sledećim. Za sledećom stanicom.

Jesam neki čudni putnik koji se svaki put beskrajno obraduje željenoj destinaciji kojoj se jako približio, tik do izlaska na peron… a već tada zna da iako će se zaustaviti na toj stanici, putovanje ni izbliza nije završeno – ddj za @ITkutak

I dok tako mislima jesam u sutra, srce potseća da budem u danas više nego ikada. Danas imam. Sutra mi još ne pripada.

Želim vam svima divno sutra i još divnije danas! Zbog svih nas koji stvaramo to sutra da bismo danas zastali kako bismo se osmehnuli svim divnim uspomenama koje su juče do ovde dovele.

Moji hvala vam što verujete sa mnom!

Dragi prijatelji srećna 14.

Pročitaj ceo post →

Hvala Jovana(ma)

Subota veče. Bioskop (Jobs) i večera sa prijateljicama (Jaca & Sanja). U restoranu jedna lepa mlada Jovana prilazi mi i zahvaljuje mi za sve napisano na blogu. Dirnuta. Posramljena jer ne pišem. Odavno se ne smem nazvati blogerkom. Jedna mlada cura prati, prepoznaje i zahvaljuje mi za dosadašnji rad. Ovaj je post #hvala post Jovani i svim drugim Jovanama koje poštuju ovaj blog.

Pročitaj ceo post →
Strana 1 od 712345...→|