Kako da mislimo pametnije?

Poslednje nedelje septembra, bila sam jedna od malobrojnih gostiju Zavarovalnice Maribor, na večeri sa Edwardom de Bonom. De Bono je kreator termina lateralno mišljenje i kreator koncepta „šest šešira za razmišljane“ – dobro poznatog modela za kreativno rešavanje problema.


De Bono i Dragana Djermanovic

Hm, veoma Veliki čovek današnjice i topao sagovornik.

Ne postoji osoba koja ne želi da bude kreativna. Svi moraju da žele da budu kreativni. Život može biti zanimljiviji, zabavniji i napredniji ako ga prati kreativnost. – Edward de Bono

Pokušaću da sumiram glavne elemente De Bonovog naučnog rada.

Počećemo sa nekoliko redova o teoriji mišljenja…

Sa stanovišta misaonih sadržaja mišljenje može biti:

  • Konvergentno – polazi od pretpostavke da postoji samo jedno rešenje i sve aktivnosti i napor usmereni su ka pronalaženju tog jednog „pravog“ rešenja.
  • Divergentno – misli nisu usmerene prema jednom, već ka više različitih rešenja.

U psihologiji postoji i podela na:

  • Vertikalno – mišljenje koje se razvija „korak po korak“, a misao je usmerena u jednom cilju. Ovo je spor i mukotrpan proces, lišen entuzijazma i svežine, ali često uspešan; i
  • Lateralno – mišljenje koje je definisao De Bono, a u osnovi podrazumeva da misao ide „krivudavim“ putem; uz puno asocijacija i iskri koje bogate glavni misaoni tok.

Lateralno mišljenje rezultuje kreativnim idejama čija implementacija tvori inovacije. – De Bono

Kreativnost & inovacija…

Bitno je razumeti da je kreativnost sposobnost stvaranja novih ideja. Još bitnije je, međutim, razumeti da je inovacija implementacija tih kreativnih ideja. Logičan je zaključak da je čovečanstvo kakvo poznajemo, prepuno divnih vizuelnih, kulturoloških i tehnoloških bogatstava ☛ rezultat kreativnosti!

Tokom istorije, kreativnost je pripisivana Muzama, božijoj intervenciji, kognitivnom procesu, društvenom okruženju, i na posletku – tokom XX veka kreativnost je doživljena kao mogućnost, odnosno potencijal svakog pojedinca.

Mišljenje danas…

De Bono podseća da se naš urođen način razmišljanja zasniva na analizama i donošenju zaključaka. Situacija se analizira kako bi se identifikovao bilo koji standardni element i da bi se onda upotrebio u standardnom odgovoru. Ovo, po njemu jeste izvrsna stvar, ali ni približno nije dovoljno za stvaranje novog i svežeg. Dominaciju vertikalnog mišljenja De Bono prvenstveno vidi u osnovama naše kulture i jednog određenog načina razmišljanja, zbog čega verujemo da moramo uvek da guramo napred već predodređenim pravcem.

Ako u početku ideja nije apsurdna, onda nema nade za nju! –  A. Einstein

Mišljenje & biznis…

Pulsirajuća ekonomska i ukupna društvena kretanja, brzina i permanentni pritisak kojem su izložene kompanije, De Bono vidi kao odlične markete i igrališta za implementiranje upravo lateralnog → nesvakidašnjeg, svežeg i dinamičnog načina mišljenja.

Ne pretpostavljajte, kako bilo, da su kreativne ideje uvek visokorizični poslovi. – De Bono

De Bono ističe da kompanije često tvrde da imaju sve nove ideje koje su im potrebne. Kreativnost je često nepoznati kvantitet, a velike korporacije ne vole da budu u milosti ili nemilosti nečega tako nesigurnog. Isto tako postoje i kompanije koje veruju u osmozu; oni prepuštaju drugima da isprobaju nove ideje i ako se ove pokažu kao uspešne, onda ih oni prisvajaju za sebe. Nove ideje se apsorbuju kroz proces „osmoze”, čak i kada to nije svesno. Jednostavno da sumiramo, korporacije ne žele nove ideje; oni žele „nove uspešne ideje”.

Što je veća produktivnost u samoj firmi, to je potreba za kreativnošću veća. Produktivnost će izvući maksimum koji pruža nova ideja. Ako je preduzeće neproduktivno, to će ono imati i manje novih ideja. Produktivnost i kreativnost se međusobno dopunjuju, a ne suprotno. – Edward de Bono

Kako bi slikovito pojasnio kuda misli idu, a kuda bi mogle morale da idu koncipirao je model „šest šešira“. Na ovaj način, De Bono sugeriše da se razloži problem ili izazov, uvažavajući pri donošenju rešenja šest elemenata toka misli (racio, informacije, osećaj, ali i optimizam…). Tek kada svaki ugao gledišta bude dotaknut našim umnim aktivnostima → rešenje će biti adekvatno, a proces kojim do njega dolazimo dostojan kreativnog potencijala svakog čoveka.

Kako da budemo (još) bolji…

Iako nije svako rođeni umetnik, kuvar ili sportista, brojnim tehnikama može unaprediti svoje veštine. Isto je i sa znanjima. Pa i sa mišljenjem. De Bono veruje da primena novih tehnika razmišljanja uz permanentnu edukaciju i radoznalost, povećavaju i naše misaone i kreativne mogućnosti.

Hm, možemo probati, ali nisam uverena da je baš svaki kamen dragi, tj. da dragocen može da postane. U tom duhu pogledajte osnovne osobine koje imaju osobe sa visokim potencijalom za kreativnost ☛ inovativnost, možda tako lakše sagledamo na kojim od svojih osobina možemo poraditi u cilju povećanja našeg svežinskog intelektualnog kapaciteta:

Novo vreme traži nove ideje!

Šta možemo da ponudimo svetu?

Vaša DDj

Komentari (11)
10-5-2010
13:07:16

volim tvoje postove (mada retko komentarišem), uvek pružiš dosta zanimljivih podataka i informacija.

10-5-2010
13:17:46

Osvežavajuće ;)

Mada smo (u Srbiji) vrlo deficitarni sa stručnim knjigama, preporučujem vam ‘Lateralni marketing’ Kotler & Trias de Bes (Adizes 2005.)- tehnike za iznalaženje novih marketing ideja. Knjiga u kojoj se itekako pozivaju na De Bona.

Lateralno razmišljanje, razmišljanje izvan okvira. Like ;)

10-5-2010
20:56:10

Ja sam od onih koji mogu deset puta da gledaju jedan isti film ili čitaju jednu istu knjigu , samo da bi stigli do mesta na kojem postoji jedna jedina neverovatno dobra rečenica. Jedan drugačiji pogled na svet.
Ala ovde ima takvih rečenica! Sjajno! :)

10-6-2010
10:11:17

„Svi moraju da žele da budu kreativni.“
Ne moraju, ali velika vecina aktivne populacije zeli to u jednom periodu delovanja. Obicno dok su mladji.

Medjutim, retko ko tu zelju odrzava tokom celog veka.
Realno, relativno mali procenat ljudi je zaista kreativan. Ostali to uglavnom samo zele da budu.
Mnogi vremenom shvate da postoje i drugi aspekti zivota, koji traze drugacije sposobnosti npr. sistematicnost, upornost, vestinu.. u okviru postojecih ustaljenih puteva. Posvete se radu a ne izmisljanju RNS (rupa na saksiji).

Prvi, kreativni, najcesce razviju svoje sisteme rada i misljenja. Pravila ih dave.

Za ove druge, sablonizuju se ove tehnike razmisljanja, kako bi u nedostatku prave kreacije mogli da prate do koje mere su stigli u razvijanju svoje kreativnosti.
Od toga lepe vajde imaju koji smisle takva pravila a za njima i drugi krug ljudi koji promovisu njihove sisteme, razni Adizesi i sl.

10-10-2010
16:44:40

Ne bom še komentirala. Vzela si bom čas in tekst še večkrat prebrala. Zelo dobra tema
za razmislek, kako spremeniti preveč pogost način mišljenja, ne/reagiranja, pasivnosti,
skrivanja za izgovori…., kar ne prinese napredka ne sebi ne poslu.
Hvala Dragana za take dobre teme.
Andreja

10-28-2010
04:18:59

Da, čuvena „Šest šešira za razmišljanje“. Definitivno jedinstvena knjiga i ona koja navodi na primenu ideja umesto samo mehaničkog rada…

1-21-2011
12:26:44

To! Nadam se, da če sve veče korporacije razumeti poantu kreativizma i početi ceniti kreativnost kod svojih zaposlenih.

3-13-2013
10:57:54

Sada posto sam ja jos uvek mali i ne zanima me biznis i marketing, ali mi se cini da niste napisali metode poboljsanja i kako da budemo bolji, a voleo  bih da isprobam te metode. Pa ukoliko nije problem da okacite i njih.
Unapred zahvalan Simo Radjenovic