Baš ja


Priča…

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde ću biti.

U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.

Miloš Crnjanski

Korana

Pročitaj ceo post →

Pesma bez imena

Jedna je dama jutros dobila pesmu… samo svoju… o sebi.

Zaista zaslužuje da bude objavljena:

Smem li da ti kažem gledam te

Smem li da ti kažem  volim tvoje usnule oči

Smem li da ti kažem plašim se

I možda završim poslednji let na tvojim usnama

Možda moji snovi počivaju u snu tvog pogleda

Možda se plašim dodira tvoje duše

Možda se plašim da dve duše mogu postati jedna…

Pročitaj ceo post →

Možda spava…


Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il’ te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja noćas snih;
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one,
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaže, da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

Vladislav Petković DIS

Pročitaj ceo post →

Dance with the Devil

„… when you dance with the devil,

you can’t stop dancing until the music stops.“

Pročitaj ceo post →

A smile

A smile is nature’s best antidote for discouragement.
It brings rest to the weary,
Sunshine to those who are frowning,
And hope to those who are hopeless and defeated.

Pročitaj ceo post →

Leva i desna hemisfera

Dragana je u velikoj meri slična ali i drugačija od onoga što ste do sada mogli da zaključite. Posao razumemo kroz ljude, život osećamo zbog njih… na ovom mestu ću vam češće i direktnije pokazati sebe i ponuditi vam svoje misli. Verujem da ćete tako lakše razumeti i neke teške reči i ozbiljne tekstove… uživajte.

Još jednom: dobrodošli :)

Pročitaj ceo post →
Strana 3 od 3123